У природи је оплођено просечно око 96% јаја, а лежење достиже и преко 90%. Губици код насада, изазвани механизацијом при косидби крмног биља, затим од штеточина, негативних временских прилика и сл. крећу се, према различитим ауторима, од 42% до 85%. Неповољни временски услови у време пиљења – извођења пилића често јако редукују стварни прираст по једној коки.

Група научника из Шведске проучавала је живот фазана на простору где нису испуштане нове јединке и где се испољава потпуно природно понашање врста. Недвосмислено је утврђено да су петлови с великим мамузама, без обзира на сва друга екстеријерна обележја, љубимци фазанских кока. Тридесет посто петлова има харем од две и више кока, 32% петлова има једну коку, а чак 38 % није имао ни једну коку у току сезоне парења. Свакако да је и у овом распореду одлучујућу улогу имала величина мамуза.

Овим истраживањима обухваћено је и територијално право тако што је једној скупини мужјака допуштено да три недеље пре заузму територије, а друга скупина је пуштена накнадно на тој истој територији. Установљено је да су обе скупине након кратког времена имале пођеднак број кока. Ова истраживања су показала да територијално право мало утиче на привлачност петлова.

Један број мужјака је носио радио-одашиљач помоћу кога је утврђено да већи број мужјака са дугим мамузама преживи годину и више дана у природи. Ово откриће је показало да је дужина мамуза директно сведочанство о важности мушких гена у борби за опстанак. На овај начин женке, изабирајући мужјаке са великим мамузама, повећавају изгледе својим младунцима да преживе пролеће, што је бројањем преживелих младунаца и доказано. Овај избор, који је у директној надлежности кока може се назвати „ловом за добрим генима“.

Аутор: /lorist.co.rs/ Проф.др Зоран А.Ристић

Дужина мамуза код фазана утиче на избор кока