Ginko je jedna od najstarijih živih vrsta drveća na planeti i njegovi listovi su vrlo detaljno proučeni.

Naučnici su otkrili tajnu dugovečnosti ginko biljke, koja može da živi i više od hiljadu godina. U istraživanju je otkriveno da stablo pravi zaštitne hemikalije koje ga hrane u slučaju bolesti i suše. Za razliku od mnogih drugih biljaka, njegovi geni nisu programirani da pokrenu neumoljiv pad kada biljka više nije mlada. Kako biljka stari, ne pokazuje slabljenje sposobnosti da se brane od stresa. Ginko raste u parkovima i vrtovima širom sveta, ali je na ivici izumiranja u divljini.

GINKO BILOBA - mandarinsko drvo
- sporo rastuće stablo, može da dostigne ogromnu visinu
- atraktivno žuto lišće u jesen
- poreklom je iz Kine i poslednja je preživela biljka iz dugog niza drevnih stabala, sa fosilima iz vremena dinosaurusa
- divlje populacije su na ivici izumiranja zbog seče šuma i rastu na planini Ksitianmun u Kini
- na crvenoj je listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode i prirodnih resursa (Ginkgo biloba)

Naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država i Kine istraživali su stabla stara od 15 do 667 godina, vadeći prstenove drveća i analizirajući ćelije, koru, lišće i seme. Otkrili su da i mlada i stara stabla proizvode zaštitne hemikalije za borbu protiv stresa prouzrokovanih patogenima ili sušom.
Tu spadaju antioksidanti, antimikrobni lekovi i biljni hormoni koji štite od suše i drugih stresova u okruženju. Genetske studije su pokazale da se geni povezani sa starenjem automatski ne aktiviraju u određeno vreme kao kod drugih biljaka, poput trava i jednogodišnjih biljaka.

Stoga, iako drvo koje vekovima živi može izgledati loše zbog oštećenja od mraza ili udara groma, svi procesi potrebni za zdrav rast i dalje funkcionišu.

Dr Dikson sumnja da će situacija biti slična i sa ostalim dugovečnim drvećem, poput džinovske sekvoje, koja u stablu imaju „nabijene antimikrobne hemikalije".
„Nadamo se da će naša studija podstaći druge da se dublje pozabave onim što se čini važnim svojstvima za dugovečnost ginka i drugih dugovečnih stabala", rekao je. Komentarišući studiju, Mark Guš iz Kraljevskog hortikulturnog društva, rekao je da je najstarije živo stablo na svetu staro oko 4.800 godina.
„Pored stalnog snabdevanja hranom, svetlošću i vodom, smatra se da je sposobnost da živi toliko dugo povezana sa sporim rastom, ćelijskim adaptacijama i relativnom zaštitom od sekundarnih uticaja poput štetočina i bolesti, klimatskih krajnosti i katastrofalnih stanja fizičkog oštećenja", rekao je.
Dok Velika Britanija kreće u ambiciozan program sadnje drveća,  koje će dugoročno doneti najveći doprinos ekosistemu.

Kako deluje ginko?
Ginko poboljšava cirkulaciju i time omogućava bolje funkcionisanje mozga, očiju, ušiju i nogu. Ekstrakt ginka ima jako antioksidativno dejstvo, značajno smanjuje oksidaciju masti u krvnim sudovima i sprečava oštećenja nervnih ćelija koja nastaju pod dejstvom oksidativnog stresa. Smatra se da ovaj mehanizam utiče na sprečavanje oštećenja ćelija mozga i razvoj demencije. Ginko sprečava faktore koagulacije da dovedu do formiranja tromba, pa štiti i od razvoja šloga ili infarkta. Potrebno je uzimati ekstrakt ginka 2-3 nedelje da bi se ispoljilo ovo dejstvo. 

U kojim slučajevima se ne sme koristiti ginko?
Ginko ne treba da koriste trudnice, dojilje, pacijenti koji se spremaju za operaciju dve nedelje pre operacije treba da prestanu sa uzimanjem istog. Osobe sa poremećajima koagulacije krvi, epilepsijom, konvulzijama.

Izvor:.bbc.com

DRVO KOJE NE POKAZUJE ZNAKE STARENJA