Како би се донела исправна одлука и обезбедио напредак стада, било да се ради о производњи млека, меса или вуне, потребно је добро оценити сваку јединку. Код оваца треба узети у обзир чињеницу на значајан утицај спољашње средине и то што се са генерације на генерацију преносе гени.

Због тога се код оваца гледају особине саме јединке, али и њених сродника. На овај начин добијамо поуздање у процени. Када је у питању оцењивање једног овна, није исто да ли смо у обзир узели његових пет, десет или петнаест ћерки.

Процена вредности овце по фенотипу
Фенотип је скуп свих особина једног организма, које су настале заједничким деловањем генотипа и услова средине у којима се дати организам развија. Фенотип се осим у ширем смислу може посматрати, слично као и генотип, и у ужем смислу, као једна особина коју одређује неки генотип.

Код оваца фенотип не укључује само продуктивност већ и морфолошки изглед јединке. Имајући у виду да производња оваца може бити преусмерена на месо, млеко и вуну, у том смислу се и вредности појединих фенотипа рангирају. Како на пример овца са добро израженим ширинама, дубинама и слабим прирастом није добра за производњу млека, већ ћемо је оцењивати у популацији за производњу меса. Тако имамо разврставање у овчарству на фенотипове према особинама плодности, телесне развијености, приноса и квалитета меса, млека и вуне. Када је реч о особини плодности оваца, њу не можемо посматрати пре достизања полне зрелости. Код процене овнова за нас су значајни развијеност и функција полних органа, нагон за парењем, количина и квалитет ејакулата ( семена течност). Када су у питању женке, посматра се еструс, односно полни жар, трајање бременитости, величина легла и маса јагњади на рођењу.

Оно што је карактеристично за овце, је да плодност веома варира и то не зависи само од генетике, већ и од спољашње средине. Када гледамо спољашњу средину посматрамо висину гребена, леђа и крста, затим дубину и ширину груди, ширину кукова и обим груди, бута и цеванице. Код особина које се односе на телесну масу утврђује се принос и квалитет меса код јагњади у тову и након њиховог клања. Код јагњади најчешће треба пратити следеће особине: телесну масу при рођењу, са тридесет, шездесет и деведесет дана, посматрамо и дневни прираст, као и укупни прираст до деведесет дана узраста. За ове сврхе су нам од значаја измерити колико овца или ован дневно унесу хране и каква им је конверзија (колико хране поједу за један килограм прираста). Након клања јагњади гледа се рандман меса, физчко-хемијска и технолошка својства меса.

На основу анализе података које сте добили утврђује се погодност за даљи одгој животиња. Код оваца које се планирају за производњу млека од значаја је дужина трајања лактације (муже), количина млека и садржај млечне маст ии протеин у млеку. Пракса је показала да ове особине веома варирају. Што се тиче квалитета вуне, највише успеха и истраживања има у Русији, Аустралији и Новом Зеланду. Када се оцењује грло посматра се маса грла, рандман, висина прамена, финоћа, дужина и висина влакна, његова вијугавост, јачина и растегљивост.

Процена на основу порекла

Ово процењивање има изузетан значај за овчарство, јер на основу порекла најбрже можемо доћи до процене чак и пре рођења јагњета. Ово све је могуће захваљујући чињеници што знамо да јагње носи пола гена од оца, а пола гена од мајке, оносно по 25% од бабе и деде по оцу и мајци и 12,5 % од прабабе и прадеде. На основу анализе података из педигрее може се стећи увид о одгајивачкој вредности појединих животиња. На пример, ове особине играју важну улогу код овнова јер код њих немамо утврђивање млечности, али ће он имати велики утицај на наслеђе његових ћерки, унука и праунука.

Према појединим мишљењима сматра се да од 80 до 90 % особина продуктивности код оваца зависе од овна. Због тога они имају велики значај у процењивању вредности грла. Зато се примењује прогени тест, односно наш задатак је овим тестом да проценимо оца на основу потомака. Ево како то изгледа:

-прва селекција је 15 до 20 дана по рођењу

-друга селекција са 4 до 5 месеци старости ( у овом период бирају се јединке снажне конституције и добре грађе)

-селекциј након навршених 12 месеци (селекција се ради за особине телесне развијености и принос вуне, бирају се грла која имају 20% већу масу и 25% већи принос вуне од прве класе одређене расе оваца)

-коначна процена ради се у узрасту од 18 месеци

Тестирање одабраних овнова се врши парењем са овцама прве класе исте старости, не млађим од две и по године. Спермом једног овна осемењава се 75 до 80 оваца, како би се до једногодишњег узраста одгајило минимум 30 потомака једног пола. Да би проценили овна који је отац потомака посматрамо њихову продуктивност и то код оба пола. Контролише се маса, прираст, конзумирање хране и води се рачуна да ли је било близаначких јагњади.

Испитивање квалитета меса и његов принос ради се клањем најмање пет јагњади овна који се тестира и контролишу се све особине напред које смо поменули. Други део тестирања овнова односи се на женску јагњад где посматрамо плодност, производњу млека и материнске способности. Код поређења оваца разликујемо поређење ћерки са мајкама и поређење са вршњакињама. Када поредимо са мајкама, имамо проблем утицаја старости, фарме и друге. Када завршимо прогени тест добијају се следеће три оцене: добар (позитиван), просечан (неутралан) и лош (негативан).

Izvor: agropress.org.rs

Како одабрати најбољег овна за приплод