Veliki broj zainteresovanih za ulaganje u pčelarstvo u Srbiji,

Opšte uzevši Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela. Raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama je na raspolaganju punih devet meseci, a imamo i jednu od najboljih rasa pčela na svetu Apis mellisera carnica.
Ogroman je značaj pčela za poljoprivredu Srbije. Pčele svake godine, prema rečima profesora Miće Mladenovića sa Poljoprivrednog Fakulteta u Zemunu, oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu Srbije za 148 miliona evra. Srbija proizvodi šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom: Homoljski, Kačerski, Đerdapski, Deliblatski, Fruškogorski i Vlasinski, a u postupku registracije je Šumadijski med. Za pčelarstvo su značajni i Kopaonik, Tara, Jastrebac, Besna Kobila, Cer, Stara planina, Đerdap, Vršački bregovi, Banat i Bačka... Jedinstven u Evropi je med sa Rtnja. 

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, povodom velikog broja zainteresovanih za ulaganje u pčelarstvo, posle konsultacija sa prof. Mićom Mladenovićem, vrhunskim stručnjakom za pčelarstvo i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da je održivi razvoj pčelarstva siguran i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja. Proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda je zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti. Pčelarstvo je povoljno za ljude oba pola i različitih nivoa znanja, a mogu da rade i oni sa blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina.
Srbija poseduje oko 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a prema podacima nekih asocijacija pčelara, ima oko 1.100.000 košnica. Registrovanih pčelara je oko 15.000, ali se pretpostavlja da se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava. Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje. Najzastupljeniji su bagremov i suncokretov med i čine po trećinu proizvodnje, a preostala trećina su poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i sve druge vreste. Prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda: voska, matičnog mleča, polenovog praha ili pčelinjeg hleba - perge, matica i rojeva, propolisa i pčelinjeg otrova, koji je u vrhu alternativnih preparata u sanaciji mnogih autoimunih bolesti.

Ministar Krkobabić, posebno naglašava da su šanse za uspeh pčelarskih gazdinstava mnogo veće ako se udruže u specijalizovane pčelarske zadruge.
- Kada bi se i te zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji. U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga. Izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa. Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda, sa 6.000 do 9.500 t, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje, rekao je Krkobabić 
U Srbiji je 2018. godine proizvedeno oko 9.000 t meda, izvezeno 2.774 t u vrednosti 12,4 miliona dolara. Uvezene su 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra, ali, uglavnom, u kompenzacionim poslovima. Cena meda u EU varira iz godine u godinu i kreće se od 5-7 evra za kilogram bagremovog meda i 4-4,5 evra za kg livadskog. Naš med, posebno bagremov, kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju zemlje Severne Afrike, Indija, Japan i Kina. Iako je Kina najveći svetski izvoznik, zainteresovana je za uvoz svih vrsta srpskog meda, a Japan posebno za suncokretov med. 
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručuje da četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe, uz napomenu da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci. Može se očekivati prinos od najmanje 20 kg meda po košnici ili od 200 košnica najmanje  4 t meda, čija je vrednost oko 15.000 evra. Savremene košnice domaće proizvodnje koštaju oko 6.000, a sa pčelinjim rojem oko 12.000 dinara. Neophodna oprema: za otvaranje košnica, armiranje satnih osnova, centrifugiranje meda i ambalaža za med koštaju oko 4.000-5.000 evra. Ta invesiticija koristi se narednih 20 i više godina.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da  zasnuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva, da se udruže u zadrugu, primenjuju savremene tehnologije i viši stepen prerade u pčelarstvu i koriste opremu kao što je to uradila pčelarska zadruga „Med i voće“ u Vlasotincu, koja je podsticajnim sredstvima projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ nabavila najsavremeniju pčelarsku opremu: automatsku mašinu za izradu šećernih pogača, mašinu za izradu satne osnove, električni otklapač saća, opremu za vrcanje meda, sušaru za polen i opremu za kontrolu pčelinjih proizvoda. Digitalnim aparatima kontrolišu prirodna svojstva, gustinu i vlagu meda. Proizvode invertni sirup za prihranjivanje pčela i specijalni kremasti med. Uspešne su i pčelarske zadruge u okviru pomenutog projekta Kabineta za regionalni razvoj: „Bi kuper“, Merošina, Devča, „Plan B“ Batočina, „Homolje med“ Žagubica, „Zaplanjska matica“ Gadžin Han...
Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za veće subvencije pčelarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, za očuvanje pčelinjeg fonda, a Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku rojeva, pčelinjih matica i opreme za pčelarstvo. Nacionalni tim za zainteresovane organizovaće stručne posete najuspešnijim pčelinjacima i zadrugama, uz savete o tome kako da se udruže, navodi se u saopštenju  Kabineta Milana Krkobabića.

Izvor: Poljoprivrednik, Novi Sad

Od isplativog hobija do unosne zarade