PČELARSTVO

Pušten u rad prvi gradski medomat u Sremskoj Mitrovici, prilikom prezentacije rezultata projekta Zasnivanje ekonološki prihvatljive proizvodnje meda u blizini SRP Zasavica

Početak proleća praćen smenom obilnih kiša i visokih temperatura, smanjiće knjaževačkim pčelarima prvi prinos bagremovog meda u dolini Timoka. Ipak mnogi koji svoje košnice sele, pokušaće da to nadoknade u Gabrovnici, selu u podnožju Stare planine, gde bagrem poslednji cveta i gde košnice godinama dovoze pčelari iz drugih gradova.

Od 25 uzoraka meda na našem tržištu koji su testirani po novoj Kada je reč o novoj metodi za utvrđivanje falsifikata EIM-IRMS, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović rekao je za Biznis.rs da je to inovativna i nepogrešiva laboratorijska metoda za utvrđivanje falsifikata hrane i pići za utvrđivanje falsifikata hrane i pića, 22 nisu prošla testove autentičnosti.

Aco Vujović iz sela Prilike kod Ivanjice počeo je da se bavi pčelarstvom pre skoro četiri decenije, najpre iz hobija, a od 1996. godine i profesionalno. U poslu mu pomažu supruga Milena i dvojica sinova Željko i Nenad.

Na tržištu se često prodaje med koji po svojim karakteristikama i načinu proizvodnje ne bi smeo da nosi ovaj naziv.

Pčelare je posebno obradovala vest da je otkupna cena bagremovog meda dostigla istorijski maksimum, a nadaju se i dobroj paši.

Mart mesec rezervisan je za prve radove kod pčelara koji uveliko obilaze svoje košnice i pčele radilice pripremaju za prvu prolećnu ispašu. Nakon nekoliko lošijih godina, konačno se nadaju boljoj sezoni.

Prošla sezona je za pčelare bila vrlo teška. Ponuda kvalitetnog meda na tržištu je bila mala, a pojavili su se i mnogi falsifikati ovog proizvoda po nižim cenama.

Po kvalitetu, srpski med je nešto iznad svetskog proseka, a na tržištima Britanije, Belgije i Bliskog istoka postiže dvostruko veće cene u odnosu na tržište Nemačke i Italije gde se najviše i izvozi.

Prijava neispravnog meda od sada je moguća i preko Viber aplikacije putem telefona ili računara, odnosno preko veštačke inteligencije Iva četbot, saopšteno je iz SPOS.

Prinosi meda su sve skromniji iz godine u godinu. Pčelarstvo je prvo na udaru kada su u pitanju klimatske promene, a iz tih razloga je na tržištu sve više falsifikata ovog proizvoda.

Ova godina je bila vrlo loša za pčelarstvo, a prinosi livadskog, bagremovog i lipovog meda će biti za 70-75 odsto manji od prosečnog. Sve to utiče na formiranje cene ovog proizvoda.

Prijava lažnog meda je sada dostupna svima i može se obaviti elektronskim putem.

Cena meda uskoro bi mogla da bude i 2.000 dinara za kilogram, a razlog je smanjena ponuda. Klimatski uslovi nisu odgovarajući, a sve je više livada u korovu, pa je smanjena aktivnost pčela.