Pčelinji otrov je čist proizvod organizma pčele. Ovo je najmanje korišćen proizvod za razliku od drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelinji otrov proizvodi otrovna žlezda koja je u neposrednoj vezi sa žaočnim aparatom pčele radilice. Novo izležena pčela radilica ima malo otrova, ali sa starošću se ta količina povećava, do oko 0,4 mg kada je pčela stara 15 dana. Najviše otrova proizvode pčele posle 20 dana života. Pčelinji otrov spada u grupu jakih otrova. Samo jednim ubodom pčele mogu usmrtiti veći broj insekata. Manji sisari, kao npr. miševi, uginu od nekoliko uboda. Na ovaj način pčela se štiti od nepoželjnih gostiju, lakomih na med, kao i onih koji bi joj mogli smetati u košnici. Za razliku od rasprostranjenog verovanja, otrov pčele je toksičniji od otrova ose.

Pčelinji otrov je bistra tečnost, kisele reakacije, oštrog i gorkog je ukusa i aromatičnog mirisa. Osuši se na sobnoj temperaturi od 30-40% od originalne težine. Sastav pčelinjeg otrova je zaista veoma kompleksan. On sadrži niz biohemijskih i farmakološki aktivnih materija, kao što su: histamin, dopamin, melitin, apamin, peptidi, minimin i enzimi fosfolipaza i hijaluronidaza. Izgleda da na ovaj sastav ne utiče vrsta paše ili geografska lokacija gde je smešten pčelinjak.

Ispitivanja su pokazala da otrov sadrži u većim količinama magnezijum, koji parališuće deluje na nervni sistem, takođe sadrži i minimalne količine bakra i histamina.

Lekari kliničari ističu takođe da pčelinji otrov blagotvorno deluje na hemopoetični sistem: povećava količinu hemoglobina, povećava broj belih krvnih zrnaca, kako lokalno tako i uopšte. Pčelin otrov ima povljno dejstvo na srčanu muskulaturu, snižava krvni pritisak, deluje na izmenu materija; ima povoljno dejstvo na opšte stanje bolesnika: povećava mu opšti tonus i radnu sposobnost, poboljšava san i apetit. Efikasan je naročito kada su u pitanju reumatske i alergijske bolesti. U novije vreme radjene su studije o dejstvu pčelinjeg otrova na razne vrste raka. Dokazano je da pčelinji otrov ima jako toksično dejstvo na ćelije raka kao i da samo mali broj pčelara oboli od ove bolesti. 
Bolesti kod kojih je korišćenje pčelinjeg otrova štetno:

Alergija prema pčelinjem otrovu.
Infektivna oboljenja.
Tuberkuloza.
Psihička oboljenja.
Bolesti jetre i podželudačne žlezde.
Oboljenja bubrega, naročito vezana za hematuriju.
Oboljenja kore nadbubrega i posebno Adisovova bolest.
Sepsa i opšta gnojava oboljenja.
Dekompenzacija srca i krvnih sudova.
Organska oboljenja centralnog nervnog sistema.
Opšta slabost organizma.
Bolesti krvi i krvoformirajućeg sistema sa naklonošću krvarenju.

Osobama koje odmah otiču od uboda pčela treba staviti hladan oblog i mesto uboda premazati amonijakom ili sirćetom. Smrtonosna doza za odraslog čoveka smatra se da se obično kreće oko 500 primljenih žaoka. Treba naglasiti da je osetljivost čoveka na žaoku veoma različita, kod nekih je veoma jako izražena. Većina ljudi manji broj uboda podnosi više ili manje dobro, ali kod nekih ljudi je dovoljan samo jedan ubod da bi došli u teže stanje, kod takvih nekoliko žaoka može izazvati i teže trovanje, pa čak i smrt. Kod pčelara se posle izvesnog niza uboda stvara otpornost (imunitet) prema pčelinjem otrovu.

Izvor:tehnologijahrane.com

Pčelinji otrov: Pčele su toliko korisna stvorenja da i iz njihovog otrova možemo da izvučemo lekovitost