Индустријализација пољопривреде довела је до све веће употребе пестицида који уништавају пчеле, па благотворни мед добија све више на значају, нарочито ако се производи у органским условима. Иако Србија, према речима председника Савеза пчеларских организација Србије, има најбоље природне услове који задовољавају законске норме за производњу органског меда, она није толико развијена.

Сертификат поседује тек пар пчелара, а до испуњења услова је много препрека који дестимулативно делују на производњу саме ‘хране богова'.
Иако су многе стране анализе показале да се српски мед из конвенционалне производње одликује високим квалитетом, постоје многе ставке које разликују органски мед од конвенционалног.
За органску производњу меда потребно је дупло више рада и улагања, цена органског меда је тек 30 одсто виша, а приноси по кошници се разликују од године до године, од региона до региона и од пчелара до пчелара. Управо цена и неорганизован откуп овог, по свим условима, производа из природе представља највећу препреку за произвођаче. Прва у низу препрека јесте добијање сертификата, који се обнавља сваке године.

За сертификовану производњу процес конверзије са конвенционалне на органску производњу траје годину дана. За то време неопходно је да пчелари прилагоде опрему и алат, као и досадашњу прехрану или третирање пчела од болести. Кошнице морају бити најмање три километара у полупречнику од најближих кућа, саобраћајница и пољопривредних усева где постоје хемијска третирања. У Србији идеална места за органску производњу меда су планински крајеви, паркови природе, заштићени резервати и друга места која су потпуно изолована од људског утицаја. Због тога органски мед не сме да садржи ни најмању количину антибиотика и пестицида за разлику од конвенционалног који сме до прописаних граница.

Природна пчелиња паша мора да прати и органску прехрану, међутим, док се у конвенционалној производњи пчеле могу прехрањивати шећером, за органску производњу то мора бити и органски мед. Па док је већ у прехрани разлика у цени виша од десет пута у корист органске производње, поједини пчелари бирају да пчеле прехрањују медом које су саме произвеле.

Једна од већих препрека у процесу добијања сертификата јесу сатне основе од органског воска. Оваквог воска готово да нема у Србији, а уколико се ипак набави његов квалитет је потребно проверити. Неки пчелари пуштају да пчеле саме извлаче саће, па лоше делове секу и претапају и сами праве од тога органске сатне основе. Пошто сама замена воска у процесу конверзије може да траје и више година, а органски восак је тешко наћи, овај услов наводи многе пчеларе да одустану од органске производње.

Оно што је нарочито отежавајуће за пчеларе органског меда јесте лечење пчела од Варое и других болести, јер је здравствено стање пчела најважније у органској производњи. На тржишту постоје посебни препарати на биљној бази, односно органске киселина и препарати на бази тимола. За органску производњу меда, као природни лек за пчеле могуће је користити лекове са белим луком и копривом који су се још раније показали као ефикасно средство за борбу против болести којима су подложне пчеле.

Свака сертификациона кућа има своје услове за добијање сертификата органског производа, који одговарају српским и европским законским актима органске производње. Иако органска храна, па и мед добија све више на значају, па је често све 'модерније' органски се хранити, у Србији купци немају навику али ни дубок џеп за мед из потпуно природних услова. У том смислу кашњење за светским трендовима, поред неорганизованог откупа и малих залиха за тржиште, доводи производњу органског меда у Србији до економске неисплативоти са превише улагања и зарадом која то не може да надокнади.

Izvor: agromedija.rs-Julijana El Omari

Шта спречава развој органског пчеларства