Najnovija istraživanja pokazuju da se tragovi radioaktivnog otpada iz nuklearnih ispitivanja sprovođenih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka još uvek se mogu naći u američkom medu.

Iako, navodno, trenutni nivoi radioaktivnosti nisu opasni, veoma je moguće da su tokom 1970-ih i 1980-ih bili viši, kažu istraživači. Ovo je još jedan dokaz koliko su posledice nuklearnih ispitivanja dugotrajne.

U istraživanjima se navodi da biljke zabunom koriste cezijum-137 umesto kalijuma. Radiocezijum se rastvara u vodi i biljke ga mogu pomešati sa kalijumom, vitalnim hranljivim sastojkom sa kojim deli slična hemijska svojstva. 

Nivo cezijuma u medu je ispod nivoa koji je štetan za ljudski organizam, ali je pitanje kako bi se ovo odrazilo na ljude prilikom redovne konzumacije ove hrane. Pomenuti izotop je nusprodukt nuklearne fisije koji uključuje reakciju urana i plutonijuma, a koji se često zbog nuklearne kontaminacije okoline može naći u tragovima u prehrambenim proizvodima.

Džim Kast sa univerziteta "William & Mary u Williamsburgu" je do ovog otkrića došao sasvim slučajno. On je svojim studentima dao zadatak 2017. godine da donesu proizvode iz svog okrućenja kako bi im dokazao da u njima još uvek postoje tragovi radioaktivnog otpada. To je i potvrđeno u različitim namirnicama poput voća, povrća, orašastih plodova. Međutim, prilikom testiranja meda je potvrđeno da se ove supstance nalaze u 100 puta većoj koncentraciji nego u bilo kojoj drugoj hrani što je veoma iznenadilo.

Usledilo je ispitivanje 122 uzorka lokalnog meda širom istoka Sjedinjenih Država. Otkriveno je da se radiocezijum nalazi u 68 uzoraka na nivoima iznad 0,03 bekerela po kilogramu, što je otprilike 870.000 atoma radiocezijuma po kašičici. Najviši nivoi radioaktivnosti pojavili su se na uzorku sa Floride – 19,1 bekerela po kilogramu.

Nakon Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države, bivši Sovjetski Savez i druge zemlje aktivirali su stotine nuklearnih bojevih glava u nadzemnim testovima. Bombe su izbacile radiocezijum – radioaktivni oblik elementa cezijuma – u gornju atmosferu, a vetrovi su ga rasejali širom sveta pre nego što je pao sa neba u mikroskopskim česticama. Međutim, širenje nije bilo ujednačeno. Na primer, daleko više padavina bilo je na istočnoj obali SAD, zahvaljujući regionalnim obrascima vetra i kiša.

Naučnici navode da utvršene brojke ne treba da plaše jer je prisustvo cezijuma ispod nivoa koji bi mogao da našteti ljudskom organizmu. Takođe navode da se radiocezijum vremenom raspada i da se njegova koncentracija sa godinama naglo smanjuje.

Iako nova studija ne bi smela da uplaši i dovede do panike kada je o današnjem medu reč, razumevanje kretanja nuklearnih zagađivača i dalje je od vitalnog značaja za merenje zdravlja našeg ekosistema i poljoprivrede.

Agroinfo.rs

U medu pronađeni tragovi RADIOAKTIVNOG OTPADA!