Sistem sledljivosti, koji prati put meda do tegle i otežava ubacivanje falsifikata, deo je prakse pčelarskih društava u Evropi.

Povoljni klimatski uslovi za zimovanje pčela obećavaju dobar ovogodišnji prinos. Med iz Srbije već desetlećima slovi kao jedan od najboljih u Evropi jer ga pčelari proizvode u košnicama smeštenim u raznolikoj prirodnoj sredini. Tako možemo da se pohvalimo bagremovim, lipovim, a zbog bogatog livadskog nektara, i cvetnim medom. Pčelarstvo je jedna od najdinamičnijih grana domaće poljoprivrede. Statistika i pčelarske organizacija kažu da u Srbiji danas ima skoro 900.000 košnica, dok se broj pčelara i pčelinjih društava stalno uvećava. U regionu to je veliki potencijal. Srbija ima više košnica od pojedinih komšijskih zemalja kao što je Hrvatska gde se „broji” oko 460 hiljada košnica.

U evropskim okvirima naša se zemlja svrstava među značajne proizvođače prirodnog nektara, mada su najveće pčelarske sile u svetu Rumunija, Španija i Grčka s više od milion košnica. Srpski pčelarski potencijal je i veoma raznovrstan, od čuvenog bagremovog, najtraženijeg u svetu, do suncokretovog, lipovog i cvetnog livadskog meda.

Najbolja nabavka direktno od proizvođača

Ovu dobru sliku pčelarske proizvodnje u našoj zemlji uveliko kvari činjenica da se u najvećim trgovinskim lancima besprizorno prodaje lažni med. Istovetan problem imaju i zemlje širom Evrope. Poznavaoci smatraju da je moguće eliminisati lažni med, ali uz strože laboratorijske kontrole, označavanjem porekla, uvođenjem sistema sledljivosti meda od košnice do tegle. Smatraju da bi bilo dobro potrošače usmeriti da med uzimaju direktno od proizvođača.

Dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), i sam pčelar, kaže da borba protiv lažnog meda ne zavisi samo od pčelara već od države, inspekcija, laboratorija i informisanih potrošača. Tek kada sve pobrojano profunkcioniše istovremeno, tržište meda može biti na zavidnom nivou, a poverenje kupaca biće vraćeno.

U odsustvu drugih garancija, Živadinović poručuje potrošačima da garantovano prirodni med proizvode pčelari Saveza pčelarskih organizacija Srbije „Naš med”. Upućuje na mobilnu aplikaciju „Medoteka”, u kojoj se nalazi spisak pčelara u opštinama. Savetuje da se izabere pčelarsko domaćinstvo koje će opravdati poverenje proizvođača pravog meda.

Ove sezone možemo se nadati dobrom prinosu meda, saznajemo od Živadinovića jer je zima bila jedna od boljih za prezimljavanje pčela. On se nada da će se berićet videti već na bagremovoj paši koja bi trebalo da donese med kakvog smo imali nekada u godinama s povoljnijim klimatskim uslovima. No, prinos zavisi i od vremenskih prilika tokom samog cvetanja bilja, te je nemoguće prognozirati kvalitet meda.

Država je dala finansijski podsticaj, 1.000 dinara po košnici, a 1.400 za organski med, ali pčelari smatraju da to nije dovoljno.

– Subvencija je sve važnija, s obzirom na to da nam je oteto 80 odsto legalnog tržišta koje su zauzeli falsifikatori meda. Nažalost, subvencija ne prati ovu okolnost, ali ni inflaciju. Od države smo zahtevali da se subvencija najmanje duplira, u ime oprašivačke usluge koju mi pčelari pružamo domaćoj poljoprivredi u iznosu od preko pola milijarde evra svake godine. Dobili smo obećanje od države da će se u narednom periodu razgovarati o tome – navodi  sagovornik. Nedavno je na 17. Državnom pčelarskom sajmu ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, izjavio da država sprovodi redovne kontrole kvaliteta meda, ali i prometa i uvoza, kao i da se radi na preciznijem definisanju prevara u hrani. Uvoz meda se ne može zabraniti, svakako ima pravo da reklamira svoje proizvode, pa treba jasno da se istakne med koji je iz uvoza i med koji je domaći.

Živadinović se slaže da je kupcima neophodno pokazati koji je med iz Srbije a koji iz, kako kaže, najblaže rečeno, sumnjivog uvoza. Pčelari moraju da veruju inspektorima koji će raditi na tom poslu.

Kako skloniti falsifikate s tržišta

– Imali smo sastanak s nadležnima gde smo pričali o detaljima kako to učiniti kada više nemamo inovativnu laboratoriju za utvrđivanje falsifikata koja je pokradena. Ako se naši zahtevi ispune, možemo skloniti sa tržišta i do 50 odsto falsifikata, bez ikakvih analiza – veruje on.

On podseća da je Evropski pčelarski savez, čiji smo i mi osnivači, pripremio platformu za izmene zakonodavnog okvira za kontrolu kvaliteta meda:

 – Moramo da uvedemo i inovativne metode analize meda u sistem, i to po ubrzanoj proceduri, jer pčelarstvo propada i nema vremena da se čeka. Ako pčelari potpuno izgube interes da gaje pčele, ostaćemo bez pčela i oprašivanja u poljoprivredi. Med, pa i lažni može se uvesti, ali se oprašivanje ne može ni kupiti ni uvesti – upozorio je Živadinović.

Digitalna evidencija i kontrola
Sistem sledljivosti podrazumeva da se prati put meda od pčelara do prodavnice, tj „od košnice do tegle”. Za to moraju da postoje digitalna evidencija, serijski brojevi i registri pčelinjih društava. Takvi sistemi razvijaju se u Evropi, jer otežavaju ubacivanje lažnog, nepoznatog ili uvoznog meda u lanac prodaje.

Med koji se prerađuje i pakuje u prvoj srpskoj fabrici meda (pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara Saveza pčelarskih organizacija Srbije „Naš med” nalazi se u Rači), analiziraju laboratorije u Nemačkoj, Italiji i Srbiji, a prilikom izvoza u laboratoriji koju izabere kupac.

Tri pehara za najbolje
Za najbolji med u okviru Trećeg međunarodnog ocenjivanja meda na nedavnom sajmu u Beogradu podeljena su priznanja. Pehare su dobili manastir Hilandar, Predrag Turnić i Dragomir Radaković.

Agroinfo.rs/P02S

U Srbiji ima oko 900.000 košnica