Пасуљ можемо сејати и у пострној сетви. Принос пасуља у пострној производњи није мањи од оног у редовној.Зашто одабрати ову легуминозу за пострни усев и којих правила се морамо придржавати у начину гајења?

У конвенционалном систему производње, ради бољег искоришћавања земљишта, добијања већег приноса и прихода са јединице површине, смењују се више усева на истом земљишту.
До сада је код нас најзаступљенија легуминиза у пострној сетви била соја.

Сетва пасуља као другог усева била би препоручљива поготово у новим видовима производње, контролисаној конвенцијалној производњи, систему управљања производњом на бази принципа добре пољопривредне праксе, а посебно у органској производњи.
Значај сталног присуства неког од усева на њиви није само у бољем искоришћавању земљишта и економским аспектима. Смањени су проблеми са болестима и штеточина, али треба наћи адекватан сортимент пшенице и пасуља с гледишта висине приноса и потреба за квалитетним намирницама.

Неопходни услови за организовање пострне производње су одговарајуће климатске прилике у подручју за које се планира производња и одговарајућа дужина вегетације свих усева који треба да се смењују на површини. На успех производње у појединим годинама утичу конкретне временске прилике.
Потреба пасуља за топлотом и водом
Са гледишта могућности пострне производње пасуља евентуални лимитирајући фактори могли би да буду расположива количина топлоте и воде.

Вегетациони период пострног пасуља када се сеје почетком јула, може да траје око три месеца.
Пасуљу треба 250-390 милиметара воде за успешан развој и то одговарајуће распоређене током његове вегетације. Недостатак воде је један од основних узрока ниских и нестабилних приноса пасуља.

Неке сорте пасуља су осетљиве на дужину дана, не могу да цветају у дугом дану, те не би могле донети род као пострни усев. Зато се, осим о дужини вегетације мора водити рачуна и о избору сортимента.
Принос у пострној производњи пасуља није мањи од оног у редовној.
Квалитет зрна је бољи, зрна су крупнија, наливена и сазрела у бољим условима.

У пострном року сетве пасуљ се може сејати чим се скине јечам и припреми земљиште – почетком јула.

Након ницања пасуља, али и јечма из зрна расутих приликом жетве, усев би требало третирати хербицидом за сузбијање једногодишњих трава.
Начин гајења пострног пасуља
У производњи пострног пасуља треба се придржавати већине истих правила као и у производњи у пролећном року сетве:

– не сме се сејати на њиви на којој има остатака атразинских препарата,

– није препоручљиво гајити пасуљ на парцелама на којима има корова који се размножавају вегетатаивним органима

– сетва се обавља машински при чему треба да се оствари од 400.000 – 500.000 биљака по хектару,

– врло је важна међуредна култивација јер се уништавају корови, одржава повољан водно, ваздушни и топлотни режим земљишта,

– не треба журити са првом култивацијом и треба радити пажљиво да се не би повредио плитак и нежан коренов систем, јер то може много да продужи вегетацију,

– треба водити рачуна дасе не улази у усев када су биљке влажне,

– усев тртирати превентивно бакарним препаратом први пут у фази трећег листа, а касније по потреби,

– заливање се изводи сваких 10-15 дана са по 30 милиметара воде све до физиолошке зрелости биљака
– првих симптома сушења лишћа,

– не каснити са жетвом,

– након жетве одмах треба обавити чишћење добијеног зрна пасуља од биљних остатака и прљавштине,

– урадити заштиту од пасуљног жижка.

Има и неких нових, посебних правила:
– важно је да се обрада земљишта после жетве обави у што краћем року, са што мање губитка влаге,

– одмах после сетве, најбоље истог дана, засејану површину залити са око 30 милиметара воде да би усев добро изникао,

– после ницања, ако је пет-шест дана било без падавина, потребно је још једно заливање, а након тога пустити усев да се “укорени” – не заливати га и не култивирати једну до две недеље,

– за успешан развој пасуљу треба 250-390 милиметара воде. То значи да је пасуљу, осим редовних падавина и почетних заливања, најчешће потребно обезбедити још око 150 милиметара воде,

– у пострној вегетацији пасуља често се појави рђа (гљивично обољење) али не изазива економски значајно смањење приноса,

– хербицид за сузбијање травних корова, у комбинацији с високом температуром и осетљивим генотипом, може да изазове стрес који успорава раст биљке и продужава вегетацију, па и о томе треба водити рачуна.

Izvor: poljosfera.rs

Пасуљ у пострној сетви