У односу на традиционалне ратарске културе, алтернативне биљне културе се гаје на знатно мањим површинама упркос њиховом значају за здравље људи. У најзначајније алтернативне културе спадају крупник или спелта, камут и хељда и идеалне су за органску производњу.

Под алтернативним биљкама подразумевају се оне културе, које се у односу на традиционалне ратарске културе као што су пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет, и друге, гаје на мањим површинама.

Разлог гајења ових биљних врста на малим површинама објашњава се тржишним захтевима, јер алтернативне биљке задовољавају специјалне тржишне потребе. Предност алтернативних биљних врста је гајење на мањим сеоскимгаздинствима, која располажу мањим површинама, је у томе што се тиме стварају услови да се сви чланови породице запосле и тако постижу већу зараду по јединици површине.

Разноликост алтернативних биљака обезбеђује широк спектар производа, доприноси разноврснијој исхрани и очувању здравља људи и животиња. Неке од алтернативних биљака гајене у прошлости, временом су постале скоро заборављене, а данас се поново откривају. У групу алтернативних биљака међутим спадају и нове биљне врсте, које на нашем подручју раније нису гајене, па су за наше произвођаче скоро потпуно непознате.

Алтернативне биљне врсте које данас постају све значајније у свету и код нас су:

Жита: дурум пшеница, спелта пшеница, сирак, просо, кукуруз кокичар, кукуруз шећерац.
Псеудоцереалије: хељда, киноа, дивљи пиринач.
Легуминозе: сочиво, наут, лупине, кикирики, вигна,боб.
Уљане биљке: бела слачица, мак, уљани лан, уљана тиква, шафрањика, рицинус, сезам.
Коренасто-кртоласте културе: чичока, цикорија, слатки кромпир.
Културе за текстилну индустрију: конопља, лан, кенафа, абутилон.
Лековите биљке: мента, камилица, лаванда, бела слачица, морач, босиљак, невен.
Значајније алтернативне биљне врсте које се гаје код нас су: крупник или спелта, камут и хељда.

Крупник или спелта
Производња крупника одосно спелте се стално повећава због све веће потражње за пекарским и тестеничарским производима. Крупник има већи садржај протеина за 2-5% од обичне пшенице, такође и повећан садржај витамина (поготову селена) због чега производи од њега имају антиоксидативно дејство.

Крупник образује бујну вегетативну масу те је веома конкурентан према коровима. Одликује се тврдим, кожастим плевицама које добро штите плод од ваздушних загађења и напада штеточина, а воштана превлака на стаблима и листовима спречава појаву патогених гљива. Има скромне захтеве према климатским и земљишним условима, отпоран је на ниске температуре и толерантан према патогенима тако да не захтева интензивну агротехнику.
Камут
У последње време у свету, али и код нас, све већу пажњу привлачи ова биљка. Она се узгајала пре више хиљада година на подручју античких цивилизација Блиског истока и старог Египта, а данас се својим карактеристикама истиче као важна и корисна намирница. Камут је по хранљивој вредности супериорнија биљка у односу на пшеницу јер садржи од 20-40 % више беланчевина, више минерала, више витамина, а чак 65% више амино-киселина од обичне пшенице.

Ова биљка је погодна за исхрану особа које су осетљиве на глутен јер га има знатно мање у односу на друге житарице. Ова стара сорта пшенице је природном отпорношћу на екстремне услове животне средине посала је погодна за гајење уз ниска улагања.

Камут или кроасан пшеница је одличан усев за органску пољопривреду јер се може произвести на једноставан начин без употребе вештачких ђубрива и пестицида.

Хељда
Хељда садржи већи садржај витамина, протеина, аминокиселина у односну на остала жита. Она не садржи глутен, што је чини веома погодном заменом за оне који су осетљиви или алергични на друге житарице које садрже протеинске глутене.
Хељда се у медицини може користити у лечењу многих болести као што су: болести крвних судова, реуматизма, глаукома, дијабетеса, код кардиоваскуларних болести, посебно код повишеног крвног притиска и др. У врло ретким случајевима
она може да проузркокује алергије, уколико се једе често или у великим количинама.

Хељда је биљка брдско планинских предела, али се уз наводњавање успешно може гајити и у равници. Она је веома кратког вегетационог периода (60-90 дана), брзог пораста, образује велику наџемну масу па добро засењује земљиште и гуши корове. Међутим, биљка је изузетно осетљива на неповољне климатске услове и осетљива је на мраз, посебно пролећни или јесењи. Високе температуре и суво време у доба цветања могу изазвати пребрзо цветање и спречити формирање семена.

Нема великих захтева према земљишту и отпорна је на болести и штеточине, финансијска улагања су ниска, те се успешно може гајити у органској пољопривреди.

Izvor: agromedija.rs

Алтернативне ратарске културе за органску производњу