Stara sorta žitarica, hranljivija i slađa od pšenice, biološki potpuno čista i sa nedirnutim genetskim kodom od kako postoji. Odgovara osobama osetljivim na gluten

U poslednje vreme sve veću pažnju privlači kamut (Triticum turanicum). Istina, za ovu drevnu žitaricu na našim prostorima tek poneko zna. Ova nedavno ponovo otkrivena biljka uzgajala se pre više hiljada godina na području antičkih civilizacija Bliskog istoka i starog Egipta, a danas se svojim karakteristikama ističe kao važna i korisna namirnica.

Kamut je stara sorta pšenice koja je prirodnom otpornošću na rigorozne uslove kultivisanja postao pogodan za gajenje, uz visoke prinose. Hranljiviji i slađi od pšenice, biološki je potpuno čist, ima nedirnut genetski kod od kako postoji, zbog čega posebno odgovara osobama osetljivim na gluten. Ona sadrži gluten, ali je, bez obzira na njegovo prisustvo, dobro podnose mnogi, inače osetljivi na gluten iz pšenice.  Istraživanja su pokazala da se osetljivost alergičnih na gluten, ali ukoliko konzumiraju kamut, smanjuje za čak 70 odsto. Samleven kamut može da se koristi kao zamena za pšenično brašno kod pripremanja hleba i peciva.

Ova žitarica je zanimljiva jer je po hranljivoj vrednosti superiornija u odnosu na pšenicu. Zrno kamuta malo je zakrivljeno na sredini i dva do tri puta veće od klasičnih sorti pšenice. Sadrži od 20 do 40 odsto više belančevina, više minerala, više vitamina, a čak 65 odsto više amino-kiselina od obične pšenice. Zato dobri poznavaoci za kamut kažu da je visokoenergetska žitarica, koja je savršena hrana za sportiste i sve koji se bave teškim fizičkim radom.

Ukus kamuta je pun i slatkast, zbog čega su ga mnogi prozvali "slatka pšenica". Danas, u mnogim proizvodima, menja pšenicu, a posebno tamo gde se traži manje šećera, da bi se prikrila suptilna gorkost pšenice i pšeničnog brašna.
Od kamuta se pravi dobar hleb, tost, kolači, palačinke, razne grickalice i drugi pekarski proizvodi. Prirodno čvrsto zrno može da se pripremi kao pilav, hladna salata, ili umesto testenine u supama. Da bi se dobio u idealnom obliku, kamut treba kuvati u srazmeri dve šolje zrnevlja na četiri šolje vode.

Hleb od KAMUT brašna:
2 šolje brašna od kamuta

1 šolja speltinog brašna

1 šolja ražanog brašna

1 kaščica soli

2 kaščice praška za  pecivo

kašika suncokretovog semena

kašika golice

2 kašike maslinovog ulja

2 šolje kisele vode

Varjačom sve umesiti (bilo bi dobro brašno prvo potopiti na nekoliko sati najbolje uveče pre spavanja pa ujutro odmah zamesiti; pogledajte članak potapanje žitarica i brašna) oblikovati zatim na radnoj površini mokrim dlanovima hleb,  staviti ga na pleh obložen pek papirom. Zagrejte rernu na 220 stepeni i pecite hleb oko pola sata do 40 minuta u zavisnosti od vaše rerne.

Kada izvadite hleb malo ga poprskajte vodom i uvijte u kuhinjsku krpu.

Izvor:novosti.rs

Drevna sorta žitarica, zdravija od modernih: KAMUT