Пиринач се, као пшеница и раж, првенствено употребљава за исхрану јер је лако сварљива намирница, одлично делује на пробавни тракт и не изазива тешкоће у пробави.

Иако интегрални пиринач садржи више влакана, витамина Е, фосфора и калцијума, и бели пиринач је добар извор витамина Б, гвожђа, фосфора и магнезијума. Зрно садржи око 60 до70% угљених хидрата, око 6 до 8 % беланчевина, око 2 % масти, око 10 % целулозе и око 6 % минералних материја.

Пиринач се може успешно гајати и до 1.500 м надморске висине, под условом да има довољно воде за наводњавање. Од зрна се производи скроб, пудер, алкохол, уље, маргарин, витамини, различити хемијски и фармацеутски производи.

Слама пиринча користи се као стеља, али има велику вредност и у производњи финог папира, за производњу шешира, торбица, обуће и намештаја.

Пиринач (рижа или ориз) је једногодишња биљка из фамилије Поацеа, који представља једну од најстаријих културних биљака, пореклом из тропских и суптропских предела Африке и јужне и југоисточне Азије. Постоје две врсте, са мноштвом сорти, али све захтевају топлоту и земљиште потпуно засићено влагом. Служи као главна храна народима Азије, а троши се доста и у другим регионима света. Пиринач се употребљава и за производњу алкохолних пића у козметици и народној медицини (пиринчана вода).

Агроеколошки услови за гајење пиринча
Температура
Пиринач може успевати у подручјима где током вегетације средња дневна температура не пада испод 20°Ц.

Почиње клијати када се температура подигне изнад 10°Ц, клија на 30°Ц, а не подноси температуре испод 0 °Ц. Повољне температуре за раст и развој крећу се у границама од 25 до 35 °Ц.

Светлост
Пиринач је биљка краткога дана и најбоље успева у условима са 12 сати дневног осветљења. Најбоље успева у условима с већим бројем сунчаних дана.

Вода
Може успевати само уз наводњавање јер од ницања до пред жетву мора бити осигуран одређени ниво воде. Брдски пиринач (Орyза монтана) успева без наводњавања у крајевима с преко 1 000 мм падавина током године. Вода мора бити чиста, не хладнија од 12 °Ц и не више од 1,8 % концентрације соли. Најбоља је вода из река, али се користи и вода из језера и бунара. Потребна количина воде креће се око 20 000 до 30 000 м3/ха.

Земљиште
Може успевати на различитим врстама земљишта, земљиште се најчешће налази у близини река, што омогућава боље и јефтиније наводњавање. Земљиште за узгој пиринча не сме бити јаче пропусно за воду и мора бити довољно равно, без нагиба.

Агротехника за производњу пиринча

Плодоред
Пиринач се може узгајати у монокултури, али и у плодореду. С пиринчем би се требало смењивати предкултуре које могу успевати после пиринча и поправљати плодност. Добре предкултуре су луцерка, детелинско-травне смесе, окопавине, неке повртарске културе и зрнасте махунарке.

Обрада земљишта
Ако пиринчу претходе ране предкултуре, тада се, одмах након скидања тих предкултура плиће оре (на 20 цм дубине). У летњем периоду врши се летње орање, на око 20 цм дубине и у почетку јесени дубоко јесење орање (на 30 до35 цм дубине). После каснијих предкултура могуће је провести плиће орање и дубоко јесење орање, а иза касних предкултура дубоко јесење орање. У пролеће би требало извршити припрему земљишта за сетву тањирањем и сетвоспремачем или, ако је земљиште у добром стању, само сетвоспремање.

Ђубрење
У ђубрењу највише се користе минерална ђубрива, првенствено комплексна хранива с повољним односом азота, фосфора и калијума.

За остварење високих приноса (преко 5 000 кг/ха) требало би дати око 130 кг/ха азота, 100 до 120 кг/ха фосфора и око 100 кг/ха калијума. Због специфичних услова (наводњавање) у којима се гаји пиринач, сву количину фосфорних и калијумових ђубрива требало би додати пред припрему за сетву, а остатак азотне прихране током вегетације.

Сетва
Препоручује се пре сетве семе пиринча изложити сунцу и проветрити га. Време сетве пиринча зависи од тога у ком се подручју узгаја.

Пиринач се може сејати ручно у воду, или сејачицом у нормално припремљено земљиште и производњом пресадница и њиховим пресађивањем.

За ручну сетву у воду, семе би требало прво потпоити најмање шест сати, како би семе упило воду и одмах потонуло. Пре сетве вода се замути, па се тек онда сеје. Ниво воде износи 3 до 5 цм. За ручну сетву треба око 180 кг/ха семена.

Сетва сејачицом може се извести 15 дана раније него ручна сетва. Размак између редова износи око 15 цм, а густина склопа око 600 клијавих зрна на 1 м2. Дубина сетве износи 1 до 2 цм, а потребно је око 160 кг/ха семена.

Жетва
Пиринач се се жање у пуној зрелости. Ранији сортимент дозрева почетком маја, а каснији у другој половици маја. Када се земљиште довољно просуши, након испуштања воде, обавља се жетва ручно или комбајнима. Ако зрно има више од 14 % влаге треба га сушити. Пиринач може дати врло високе принисе, чак више од 10 000 кг/ха.

Izvor: bolja zemlja.rs

Пиринач – све што до сада нисте знали о њему