Tisa (Taxus baccata) je u narodu još poznata pod nazivima i čemika plodna, jeličica, tisovina, žvetuljina, tisenj. U prirodi je vrlo retka, a u mnogim evropskim državama proglašena je strogo zaštićenom biljnom vrstom.

Tisa je drvenasta zimzelena vrsta četinara iz roda Taxus. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata zapadnu, srednju i južnu Evropu, severozapadnu Afriku i jugozapadnu Aziju do severnog Irana. U Srbiji je ima na Zlatiboru, Kopaoniku, u Đerdapskoj klisuri. Usled zanimljivog oblika krune i dugovečnosti, tisa je deo folklora raznih naroda, kao i njihove narodne medicine. U parkovima se široko gaji i može da raste u vrlo različitim uslovima: u senci i na veoma otvorenim položajima, na dubokom i bogatom ali i na plitkom i siromašnom zemljištu.

Veruje se da ona čuva kuću od bolesti, demona, veštica… pa se preporučuje svima da je imaju u svom vrtu. Takođe, postoji verovanje da je samo držanje grančice tise u kući, posebno kada je okićena bobicama, izuzetno lekovito. Tisa je čudesna, neobična i dugovečna kao maslina.

Može da živi hiljadu godina

Zimzeleni je grm ili nisko stablo, koje može da naraste visoko i do 20 metara. Sporog je rasta i može doživeti starost i više od 1.000 godina. Godišnje naraste između 20 i 30 cm. Poseduje široko zaobljenu ili široku piramidalnu krošnju. Cveta od februara do aprila, a oprašivanje je vetrom. Nakon oplodnje, iz ženskih cvetova razvija se tamnosmeđa jajasta semenka obavijena mesnatom opnom (arilus), koja je prvobitno zelene, a kasnije izrazito crvene boje, te dozreva u jesen. Tisa se razmnožava semenom i sadnicama, uglavnom je dobre izbojne snage iz panja, ali puno bolje iz položenih grana. Seme je prilično dormantno, pa joj otežava širenje u prirodi.

Uspevanje

Smeštena je na relativno toplim staništima, koja variraju od nizija do planinskih položaja, jer ne podnosi kasne mrazeve i velike temperaturne razlike. Uglavnom uspeva na svakom tipu zemljišta, ali ono mora biti dobro drenirano. Podnosi gradska zagađenja vazduha. Može podneti temperature i do -25°C, ali je u proleće moguće oštećenje mladih grana zbog mraza.

Svi delovi tise su veoma otrovni zbog sadržaja alkaloida taksina i glikozida taksikatina, koji su kardiotoksični. Nakon konzumacije nastupaju gastrointestinalni problemi, kao i poremećaj rada srca i cirkulacije, oštećenje jetre i bubrega. Uzrok smrti je paraliza disanja. Za ljude je jestiv samo mesnati deo semena (arilus), a može se jesti svež ili u prerađenom stanju. Pticama je vrlo omiljena hrana.

Tisa ima antikancerogeno dejstvo

Tisa se može koristiti u lekovite svrhe. Sadrži materiju taksol, koji pokazuje značajni potencijal u lečenju raka, posebno kod raka jajnika. Svi delovi biljke, osim mesnatog dela, deluju kao antispazmolitici, kardiotonici, ekpektoransi i laksativi. Unutrašnjom primenom listova leči se astma, bronhitis, štucavica, reuma i epilepsija. S obzirom na otrovnost biljke, ne bi je trebalo koristiti u kućnoj upotrebi bez nadzora ovlaštene osobe.

Idealna je za rezidbu, pa je omiljena u vrtovima kao ograda i kao ukras (topijari). Drvo tise je visoke upotrebne vrednosti. Zbog svoje fine strukture lako je za mehaničku obradu, pa je popularna za rezbarenje i izradu raznih predmeta. Ekstrakt listova koristi se kao insekticid.

Agroinfo.rs/agroklub.rs

TISA: Otrovna biljka koja se koristi u lečenju karcinoma