Sadi se jednom u 15 godina, Srbija je idealno tlo za uzgoj: Ova poljoprivredna kultura može da donese zaradu i do 15 hiljada evra

Foto:pixabay

Foto:pixabay

Jedan od uzgajivača hmelja skrenuo je pažnju da pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje ovog proizvoda, ali da i dalje nema zainteresovanih, iako nije potrebno mnogo muke

Kada se jednom posadi koren - rizom na jesen, narednih 15 godina više nije potrebno da se sadi, već samo da se seče koren nad zemljom i na taj način se iznova pokreće proizvodnja. 

Takođe, istakao je da je pre nekoliko godina dobio finansijski podsticaj za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dugačak i širok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i bude širok isto toliko, pošto se obmotava.

- Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivare, napominje jedan uzgajivač.

Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koji prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.

Srpske njive idealne za uzgoj
Hmelj ne voli visoke terene i odgovaraju mu vlažna klima i vazduh, te najbolje uspeva kada se sadi u blizini neke vode. Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet - šišarica ili kao pelet, koji je skuplji, jer predstavlja viši stepen obrade. 

U proseku može da se zaradi bruto oko 15.000 evra, ali treba imati u vidu da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.

Za hmelj postoji sigurno inostrano tržište, dobra cena i državni podsticaji. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek, prenose beogradski mediji.

S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da pokrenu sopstveni uzgoj hmelja jesu velika ulaganja. Na početku proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već samo svake godine treba da se održava novi koren.

Agroinfo.rs/B06S

Sadi se jednom u 15 godina, Srbija je idealno tlo za uzgoj: Ova poljoprivredna kultura može da donese zaradu i do 15 hiljada evra

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Pivo napravljeno od graška i kiselog kupusa prodaje se i pije na Islandu! Več zamišljamo kakav je to ukus! Na islandu već vlada velika potražnja za ovim pivom!

Pivo napravljeno od graška i mariniranog kupusa, takozvano Božićno, postalo je hit među kupcima na Islandu i za svega nekoliko sati nestalo sa polica u trgovinama.

Svi ljubitelji dobrog piva, ali i raznih drugih sadržaja moći će da uživaju na još jednom tradicionalnom novosadskom Oktoberfestu.

U Srbiji se popije 61 litar piva po glavi stanovnika godišnje, čime je naša zemlja na sredini evropske liste, ističu iz Udruženja pivara i poručuju da je izuzetno važno da uživanje u ovom piću bude odgovorno i da se širi svest o važnosti umerenosti.

Na prestižnom globalnom takmičenju 'The World Beer Awards', pivo Salto Stout, koje je proizvela beogradska pivara Salto, osvojilo je prvu nagradu u kategoriji stout piva sa dodatkom ovsa (oatmeal stout) kao najbolje stout pivo na svetu.

Peti Festival zanatskog piva u Nišu počinje danas i trajaće do nedelje 12. septembra. Nakon godinu dana pauze zbog aktuelne situacije sa virusom, ljubitelji piva ponovo će imati priliku da uživaju u omiljenom napitku u dvorištu Banovine u Nišu.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета