Vinogradarstvo u fazi revitalizacije

Foto:pixabay free
Nije nepoznanica da Srbija ima veliki i trenutno nedovoljno iskorišten potencijal za razvoj vinske industrije. Ipak, i pored perfektnih preduslova za uspeh ovog sektora, postoje brojni problemi koji usporavaju razvoj proizvodnje i izvoza srpskog vina
Za rešavanje postojećih problema u vinogradarstvu država smatra da je potrebno deset godina, uz dodatne subvencije, posle čega projektuju višestruko uvećanje površine pod grožđem i ukrupnjavanje pojedinačnih vinograda, što je predviđeno “Programom razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021–2031. godina”, koji je u fazi implementacije.
Tokom 2020. po izvozu vina Srbija je bila na 44. mestu, ispred svih susednih zemalja. U odnosu na period iz 2010. radi se o dupliranju ukupne količine proizvodnje i izvoza. Najviše izvozimo u Rusiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, čije pune tržišne potencijale tek trebamo da iskoristimo. Sa druge strane, daleko najviše vina ali i grožda uvozimo iz Severne Makedonije.
Iako izvoz vinara Srbije iz godine u godinu ostvaruje rast, u poređenju sa zemljama regiona po mnogim parametrima još uvek imamo loše rezultate. Naročito u pogledu najmanje površine pod aktivnim vinogradima, lošom gustinom vinograda, nedovoljno kontrolisanim uvozom i nedostatkom sistematske marketinške kampanje. Isto tako, ukupna proizvodnja visokokvalitetnih i premium vina kod nas nije na zavidnom nivou.
Jedan od vodećih problema za srpske vinogradare je ostvarena cena po flaši na tržištu i tu su tek potrebni veliki pomaci.
”Za povećanje izvoza potrebno je uređenje i balansiranje domaćeg tržišta”, smatra Ljubinka O Konor, vinogradarka iz Rajca. ”Zaštita domaćeg tržišta mora da bude još uređenija jer 60 odsto konzumacije vina u Srbiji su strana. Država jeste preduzela mere za regulisanje uvoza od 2021. godine, ali poželjno je da one budu i oštrije i da se po ugledu na francusku i druge države, prodaja domaćih vina konsekventno podržava”, kaže O Konor.
Popis poljoprivrednih površina koji će RZS obaviti 2022. pokazaće koliko je hektara pod vinovom lozom a nakon kraja jeseni videćemo da li smo uspeli da zabeležimo rast izvoza i prosečne cene u izvozu, za šta nam su nam na raspolaganju idilični zemljišno-klimatski uslovi kao i rastući interes državnog vrha za proizvodnju vina.
Agroinfo.rs/Blic
Komentari
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Vrednost tržišta cveža i urkasnog bilja u Srbiji je oko 43 miliona evra i raste godišnjom stopom od oko 20 odsto a uvozimo 86% te vrednosti
Stočni fond je u opadanju, pogotovo od 2022. godine a agrarni budžet je nikad veći
Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji dostižu nivoe Evropske unije, s najskupljim hektarima u Sremu. Stranci ne mogu biti vlasnici, dok investitori i ratari sve više ulažu u plodne oranice.
Zahlađenje sa kišom u odnosu na protekle dane ne bi trebalo da naudi ranim sortama voća, procvetalog usled toplog vremena krajem februara sve dok ne nastupi naglo snižavanje temperature ispod nule.
U Evropi se godišnje proda 10,5 miliona tona hrane za kućne ljubimce, a sve više proizvođača iz Srbije vidi svoju šansu da se oproba u ovom biznisu i osmišljava nove proizvode za ovo tržište koje ubrzano raste.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će od naredne godine uvesti prijavljivanje za podsticaje po osnovu javnih poziva u cilju skraćivanja postupka obrade zahteva i brže isplate sredstava.
Речник Народних Израза за Људске Особине и Карактере
Реч/Појам - Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим.
Речник израза за људске особине и карактере
Пратите наш портал
Временска прогноза
Курсна листа
Анкета