Foto:pixabay free

Foto:pixabay free

Nije nepoznanica da Srbija ima veliki i trenutno nedovoljno iskorišten potencijal za razvoj vinske industrije. Ipak, i pored perfektnih preduslova za uspeh ovog sektora, postoje brojni problemi koji usporavaju razvoj proizvodnje i izvoza srpskog vina

Za rešavanje postojećih problema u vinogradarstvu država smatra da je potrebno deset godina, uz dodatne subvencije, posle čega projektuju višestruko uvećanje površine pod grožđem i ukrupnjavanje pojedinačnih vinograda, što je predviđeno “Programom razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021–2031. godina”, koji je u fazi implementacije.

Tokom 2020. po izvozu vina Srbija je bila na 44. mestu, ispred svih susednih zemalja. U odnosu na period iz 2010. radi se o dupliranju ukupne količine proizvodnje i izvoza. Najviše izvozimo u Rusiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, čije pune tržišne potencijale tek trebamo da iskoristimo. Sa druge strane, daleko najviše vina ali i grožda uvozimo iz Severne Makedonije.

Iako izvoz vinara Srbije iz godine u godinu ostvaruje rast, u poređenju sa zemljama regiona po mnogim parametrima još uvek imamo loše rezultate. Naročito u pogledu najmanje površine pod aktivnim vinogradima, lošom gustinom vinograda, nedovoljno kontrolisanim uvozom i nedostatkom sistematske marketinške kampanje. Isto tako, ukupna proizvodnja visokokvalitetnih i premium vina kod nas nije na zavidnom nivou.

Jedan od vodećih problema za srpske vinogradare je ostvarena cena po flaši na tržištu i tu su tek potrebni veliki pomaci.

”Za povećanje izvoza potrebno je uređenje i balansiranje domaćeg tržišta”, smatra Ljubinka O Konor, vinogradarka iz Rajca. ”Zaštita domaćeg tržišta mora da bude još uređenija jer 60 odsto konzumacije vina u Srbiji su strana. Država jeste preduzela mere za regulisanje uvoza od 2021. godine, ali poželjno je da one budu i oštrije i da se po ugledu na francusku i druge države, prodaja domaćih vina konsekventno podržava”, kaže O Konor.

Popis poljoprivrednih površina koji će RZS obaviti 2022. pokazaće koliko je hektara pod vinovom lozom a nakon kraja jeseni videćemo da li smo uspeli da zabeležimo rast izvoza i prosečne cene u izvozu, za šta nam su nam na raspolaganju idilični zemljišno-klimatski uslovi kao i rastući interes državnog vrha za proizvodnju vina.

Agroinfo.rs/Blic

Vinogradarstvo u fazi revitalizacije

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Vrednost tržišta cveža i urkasnog bilja u Srbiji je oko 43 miliona evra i raste godišnjom stopom od oko 20 odsto a uvozimo 86% te vrednosti

Stočni fond je u opadanju, pogotovo od 2022. godine a agrarni budžet je nikad veći

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji dostižu nivoe Evropske unije, s najskupljim hektarima u Sremu. Stranci ne mogu biti vlasnici, dok investitori i ratari sve više ulažu u plodne oranice.

Zahlađenje sa kišom u odnosu na protekle dane ne bi trebalo da naudi ranim sortama voća, procvetalog usled toplog vremena krajem februara sve dok ne nastupi naglo snižavanje temperature ispod nule.

U Evropi se godišnje proda 10,5 miliona tona hrane za kućne ljubimce, a sve više proizvođača iz Srbije vidi svoju šansu da se oproba u ovom biznisu i osmišljava nove proizvode za ovo tržište koje ubrzano raste.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će od naredne godine uvesti prijavljivanje za podsticaje po osnovu javnih poziva u cilju skraćivanja postupka obrade zahteva i brže isplate sredstava.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета