Lešnik (lat. Corylus avellana L.) je voćna vrsta koja ima značajnu potržnju na domaćem i svetskom tržištu. Jezgra leske predstavaljaju izvor velikog broja korisnih jedninjenja, kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije I vitamini, te sadrži veći broj jedinjenja koji imaju pozitivan efekat na zdravlje ljudi.

Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomično. Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7.500 - 10.000 evra, što ne može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva.

Pre svega lešnik je bio­loški visoko vredna namirnica

—  Jezgra lešnika imaju visoku hranljivu i energetsku vrednost.

—  Privredni značaj lešnikka je i u tome što njegov uzgoj nije komplikovan, ne napadaju ga mnoge bolesti i štetočine, zadovoljava se i skromnijim uslovima, ali pri takvim uslovima daje ipak manje ekonomske rezultate.

—  Njegovu proizvodnju moguće je maksimalno mehanizovati, što je velika prednost u odnosu na druge voćke.

—  Leska je veoma rentabilna voćka

—  Lešnik se koristi u prehrambenoj industriji i konditorskoj industriji, medicini i parfimeriji, kao boja u slikarstvu itd. Svetska proizvodnja je ograničena zbog čega ova cenjena voćka uvek ima dobru cenu i dosta se traži, pa iz tih razloga treba širiti i u našim zasadima. Dobro rađa i na skromnijem zemljištu.

Poređenja radi, za podizanje hektara zasada lešnika potrebno je 1.500 do 2.000 evra, dok se viskointenzivni zasadi trešanja i krušaka ne mogu podići bez šest do deset hiljada evra.

Italija je vodeći proizvođač lešnika u Evropi i njihov način uzgoja su primer svim svetskim proizvođačima.

Agroinfo.rs

Isplativost i privredni značaj lešnika