Калемљење воћака је одавно познато. То је најважнији начин вегетативног размножавања - умножавања воћака. Калемарска техника се стално усавршава а тиме и воћарство постаје савременије и успешније.

Шта је калемљење?
Калемљењем се спајају различити делови воћке, од којих је једно подлога а друго калем-гранчица (племка). Подлога даје коренов систем и учврсћује воћку за земљу. Круна воћке се добија од накалемљење сорте. Подлога и сорта задржавају своје особине, али имају међусобни утицај. Посебно је значајан утицај подлоге на накалемљену сорту и он се одражава на бујност воћке, почетак родности, висину приноса, квалитет плодова, дужину вегетације, облик круне, дуговечност, отпорност на мразеве, болести и стеточине. Стога избору подлоге и сорте треба посветити велику пажњу.

За сваку воћну врсту постоје одређене подлоге и сорте које се међусобно могу калемити јер имају подударност - афинитет. Подударност је врло значајна, јер подлога сорту снабдева минералним материјама и водом, а сорта подлогу другим органским материјама. Подударност се огледа у добром пријему калема и спојним местом без гука, добром порасту калема, редовном и обилном рађању и дуговечносћу биљке.

Подлоге за калемљење могу бити произведене из семена дивљих или потомих воћака и вегетативним путем.

Из искуства за калемљење воћака препоручују се вегетативне подлоге за све воћне врсте. За сада се највисе користе за јабуку, круску, дуњу, мусмулу, смокву, а мање за сљиву, брескву, кајсију, тресњу и висњу. За остале врсте вегетативне подлоге се искорисћавају незнатно или никако. Вегетативне подлоге дају уједначене саднице са бољим кореновим системом, воћке на њима раније пророде, редовно рађају и дају плодове бољег квалитета. Калемљење чини да се лаксе формирају разни системи узгоја и примењује механизација у воћњаку.

Шта се постиже калемљењем?
Калемљењем се постиже:

1. Брза и масовна производња воћних садница.

2. Производња садница за засаде са различитим системима узгоја.

3. Корисћењем разних подлога и сорти воћке се сире на разним подручјима где раније нису успевале поједине врсте и сорте.

4. Калемљење омогућава да се верно преносе и чувају сортне особине.

5. Воћке рано ступају у плодоносење, редовно и обилно рађају.

6. Прекалемљивање воћака новом бољом сортом.

7. Дивље воћке по сумама и пасњацима калемљењем доносе квалитетне плодове.

8. Утицај на време цветања а тиме и отклањање опасности од позних пролећних мразева.

9. Добијање воћака отпорних према болестима и стеточинама.

Ко се бави калемљењем?
Људи који се баве калемљењем воћа називају се калемари.

Калемљењем може да се бави свако ко савлада вестину калемљења и ко има љубав и вољу према овом послу. Да би неко постао добар калемар потребно је да у том послу има и доста искуства. Пре свега је значајно и потребно да калемљење познају пољопривредни произвођачи на селу, јер је код нас мало крајева где воћке не могу да се гаје, али је зато много крајева и људи који једу воће, тако значајну храну за здравље људи.

Само као и у сваком послу и овде важи пословица "без алата нема ни заната", па сваки добар калемар поседује и одговарајући алат за калемљење, где спадају: калемарски нож, воћарски нож, воћарске маказе, воћарска тестерица, брус и каиш за оштрење.

Izvor:poljoprivrednisavetnik.com

Калемљење воћака-Шта је калемљење?