Лешник - укусна ризница витамина

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Лешник је један од најздравијих коштуњавих плодова. Он има бројне нутритивне вредности и оправдано заузима високу позицију у човековој исхрани. Људи који редовно једу лешнике мање су изложени ризику обољевања од рака или срчаних обољења, показала је 30 година дуга студија са Харварда.

Према овој студији, уколико сваког дана једете лешнике, смањићете ризик од срчаних обољења за 20%. Исто тако, утицаћете и на смањење могућности обољења од рака за 11% у поређењу са онима који уопште не конзумирају ово коштуњаво воће.

Поред тога, познато је да је језгро лешника богато протеинима и витаминима из Б групе, посебно витаминима Б6 и Б1. Они су важни за мишићну масу, енергију, јачање концентрације и целокупног нервног система.

У плоду леске има и витамина А који повољно делује на кожу, косу, јачање зуба и поспешивање рада имуног система. Витамин Е одржава виталност коже и повољно утиче на крвне судове, па самим тим чува и срце.

Ако се лешник редовно конзумира, може да снизи притисак, а добар је и као антиоксиданс. Лешник је у енергетском смислу изузетно вредна намирница, па се препоручује спортистима и младима. Старијим особа користан је као превентива од срчаног удара и за одржавање виталности.

У кинеској медицини плод овог воћа користи се за лечење импотенције. У народној медицини, чај од љуске или неољуштеног лешника користи се у лечењу уринарних бактеријских инфекција, стомачних проблема и хемороида.

Лешник је богат незасићеним мастима које су корисне за кардиоваскуларни систем. Велика концентрација олеинске киселине у овим мастима снижава лош холестерол.

Око 100 грама лешника може да задовољи 86% препорученог дневног уноса витамина Е.

Izvor: agromedia.rs

Лешник - укусна ризница витамина

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Tržnica u centru Kaira, a na njoj ponuda - malina iz Arilja, borovnica iz Šapca, šljiva iz Osečine ili jabuka iz Topole.

Orašasti plodovi ne sadrže gluten i zato su dobra zamena za glutenska brašna kod osoba koje pate od celijakije.

Spretniji berači se sa vlasnikom dogovaraju o zaradi po ubranom kilogramu, pa njihova zarada zavisi od umeća, brzine ruku i od toga koliko ko može da podnese rad na visokim temperaturama.

Prema ranim prognozama, cena maline će ove godine ići i do 800 dinara po kilogramu, dok su najavljivane dnevnice za berače i do 8.000 dinara. Iz Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji kažu da su ovi iznosi dnevnica nerealni.

Verovali ili ne, ovo egzotično voće koje dolazi iz Afrike, a zove se kivano, može se uspešno gajiti i u našim uslovima. Seje se krajem aprila, početkom maja, nije preterano zahtevna, a uspeće čak i u saksiji.

U sredu popodne olujno nevreme praćeno jakom kišom i gradom zahvatilo je delove opštine Topola kada je zasadima naneta velika šteta.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета