Šljivovica je brend, ali da li je svaka sorta šljive pogodna za proizvodnju rakije?
Foto: Pinterest
Srbija je jedna od vodećih svetskih zemalja po proizvodnji šljive. Jedan od najčešćih i najkvalitetnijih proizvoda koji se dobija njenom preradom je svakako nadaleko čuvena rakija šljivovica.
Usled zainteresovanosti za proizvodnju šljive namenjene preradi u rakiju, treba znati koje su sorte za to najpogodnije i kakve su njihove osobine.
Prema mišljenju stručnjaka, dve najpogodnije sorte su Požegača i Crvena ranka. Osim njih, pogodnim se smatraju i Trnovača, Crnošljiva i Metlaš sorta.
Požegača
U narodu se Požegača još naziva i Madžarka, Bistrica, Plava šljiva, Ćustendilska šljiva, Jasenka. Poreklom je iz Male Azije. Nekada je bila najzastupljenija i omiljena sorta šljive kod nas. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, na većim nadmorskim visinama i kasnije. Plod Požegače je sitan, prosečne težine oko 17 grama, nepravilno jajast i modroplave boje, pokriven sivim pepeljkom. Ima brazdu po dužini ploda. Meso je zlatnožute boje, čvrsto, sočno, slatko nakiselo, aromatično, i odličnog kvaliteta. Plodovi imaju višestruku upotrebnu vrednost. Za rakiju, a to nas najviše zanima, nema bolje šljive od Požegače. Najveću ekspanziju imala je krajem 19. i početkom 20. veka. Tada se Požegača u Srbiji gajila na velikim površinama, sušila, prerađivala u pekmez i rakiju i izvozila po celom svetu.
U Srbiji, ova sorta se do današnjih dana najviše zadržala u zapadnim delovima.Požegača je osetljiva na plamenjaču, rđu, rogač, a naročito je osetljiva na šarku šljive. Zbog ove bolesti ova sorta sve više izumire. Nije osetljiva na moniliju i manje je osetljiva na napad šljivinih osa.
Crvena ranka
Crvena ranka (darosavska, šumadinka, crvenjača, ranošljiva, šarošljiva) spada među najstarije domaće rakijske sorte. Stablo joj je srednje bujno, široko-piramidalne krune. Ima krte grane koje se lako lome, naročito pod teretom obilnog roda ili pod uticajem jakih vetrova. Jedna je od najrodnijih rakijskih sorti, nešto krupnijeg ploda. U odnosu na požegaču, uspeva i na siromašnijim i suvljim zemljištima. Cveta nekoliko dana pre požegače i samobesplodna je. Cvet nema razvijene prašnike. Kao oprašivači mogu da posluže crnošljiva i ostale rakijske sorte. Sazreva u prvoj polovini avgusta. Plod ranke je sitan (17-22 grama), sličnog oblika kao kod Požegače, plavo-crven, sočan, prijatnog ukusa, pa može da se koristi i u svežem stanju. Spada medju najbolje i najrodnije sorte rakijskih šljiva.
Trnovača
Trnovača, ili Jakljanka se smatra starijom, kultivisanom vrstom od domaće šljive, a od koje se razlikuje po nešto sitnijem lišću, mladim grančicama, većem prisustvu trnja i pre svega po plodovima, koji su sitniji, loptasti, sa okruglastom košticom. Takođe, smatra se da je nastala spontanom hibridizacijom između trnjine i džanarike. Rano cveta, već oko polovine marta, jer joj prija vlaga iz zemlje sa prvim prolećnim suncem; otpornija je na viruse šarke, pa daje bogat plod. Takođe, po istraživanjima, poseduje visok procenat šećera i čini jednu od tri najkvalitetnije rakijske sorte. Sazreva početkom septembra i veoma je rodna. Obično važi za sortu koja se kupažira u manjem procentu s Požegačom i tako daje najbolje rakijske rezultate. Međutim, moguće je praviti rakiju samo od Trnovače ili u kombinaciji gde bi ona bila dominantna.
Crnošljiva
Crnošljiva je stara autohtona rakijska sorta šljive valjevskog kraja. Naziva se još i Pošarka. Sazreva u trećoj dekadi jula. Stablo je srednje bujno, grane elastične, okruglasto-piramidalnog oblika. Sklona je alternativnom rađanju. Plod je sitan (15 do 16 g), okruglasto-spljošten sa jasno izraženim šavom. Meso je zelenkastožuto, slatko nakiselog ukusa. Koštica je sitna i teško se odvaja od mesa. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, nekad se i sušila, a danas se od nje pravi dobra rakija koja služi za kupažu sa drugim sortama. Tolerantna je na sve bolesti šljive, kao i na virus šarke.
Metlaš
To je autohtona rakijska sorta šljive koju još nazivamo i Dragačevka ili Okruglica. Domaća sorta rasprostranjena oko Čačka, plod je ovalnog oblika, prosečna težina ploda je 17 grama. Sazreva deset dana posle Crvene ranke i odlična je za proizvodnju rakije.
Agroinfo.rs/rakija-uglavnom.blogspot.com
Komentari
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Zbog niske otkupne cene šljive, od svega 25 dinara po kilogramu, proizvođači negoduju. Ipak, većina njih je krenula u branje i na području oko Prokuplja se uveliko vrši otkup.
Orahovača se pravila u svim krajevima Balkana.
Vrednost izvoza rakije iz Srbije oko 25 miliona evra.
Odležavanje, ili starenje destilata, podrazumeva najkraće vreme koje je potrebno da destilat ili gotova rakija odstoji pod određenim uslovima.
Srpska rakija nadaleko je poznata, ona je u našem narodu lek za telo, za dušu, ali i sredstvo za dezinfekciju i mnogo toga još.
Čedomir Božić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uručio je juče ugovore o dodeli oko 60 miliona dinara korisnicima iz srpske pokrajine po osnovu konkursa za nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije i konkursu za nabavku opreme za proizvodnju piva.
Речник Народних Израза за Људске Особине и Карактере
Реч/Појам - Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим.
Речник израза за људске особине и карактере
Пратите наш портал
Временска прогноза
Курсна листа
Анкета