Teška godina koja je za nama uslovila je niži rod maline, a mnoge hladnjače i magacini su prazni. Deficit ove voćne vrste vidljiv je i na svetskom tržištu.

U našoj zemlji je 90 odsto malinjaka pod otvorenim nebom što u startu sa sobom nosi veliki rizik. Zbog vremenskih uslova, ali i nedostatka berača, ubrano je znatno manje roda nego ranije. Zbog toga su izvoznici ugovorili količine koje mogu da plasiraju.

– Tržište je takvo, čega nema na tržištu biće skupo i obratno. Tako je to ove godine sa malinom, sledeće godine može biti slučaj sa nekim drugim voćnim vrstama. Ali generalno ove godine je malina zabeležila jako veliki rast cena i smanjenu proizvodnju, kaže  Aleksandar Obradović, direktor hladnjače „Drenovac“ u Mirosaljcima, a prenosi RTS.

Pandemija je uticala i na povećanje cene transporta, pa tako izvoznici za jedan kontejner smrznutog voća koji ide u Ameriku treba da plate oko 23.000 dolara. Stručnjaci smatraju da je u takvim uslovima evropsko tržište najstabilnije rešenje.

Iz Instituta za voćarstvo u Čačku poručuju da Amerika i neke druge zemlje u koje tradicionalno uvozimo mogu biti problem, a da se neke niže kategorije proizvoda mogu solidno prodavati po visokim cenama.

Neophodna savremenija proizvodnja

Božo Joković, direktor PSZZ „Naši voćari“ Milićevo selo“ rekao je da nam je potrebno osavremenjavanje zasada, kvalitetan sadni materijal, protivgradne mreže sa antifrost sistemom, adekvatni sistemi za navodnjavanje i slično. Na ovaj način ćemo moći da unapredimo proizvodnju i dobijemo kvalitetan i siguran rod koji ćemo moći adekvatno da plasiramo.

Iako je i cena kupina zabeležila skok ove godine u Srbiji, ovog voća na svetskom tržištu ima dovoljno, ali su inostrani kupci zainteresovani i za borovnice.

Dugoročnije prognoze ipak su neizvesne, pandemija i dalje traje i sa sobom povlači brojne rizike, a klima dodatno otežava situaciju kada je reč o prinosima.

Agroinfo.rs

Smanjen rod, poskupeo transport: Za jedan kontejner smrznutog voća izvoznici plaćaju 23.000 dolara