Tokom poslednjih tridesetak godina, u Srbiji je stvoreno i u proizvodnju uvedeno nekoliko sorti breskve

Čačak – nastala ukrštanjem sorti Vetaran x Early East. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, Srbija. Za sortu je priznata 1973. godine. Stablo je srednje bujno do bujno, i obilno rađa. Sazreva nekoliko dana pre Redhaven-a. Plod je sitan to srednje krupan, ovalnog oblika, sa izraženim šavom, slabo prekriven finim maljama. Atraktivnog izgleda. Osnovna boja je narandžasta, a dopunska crvena u vidu pramenova. Meso je srednje čvrsto, sočno, fine strukture, žute boje, slatko-nakiselog ukusa. Dobrog je kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Otporna je na Moniliniju, ali je osetljiva na kovrdžavost lišća. Od lokalnog je značaja.

Dora – nastala je 1966. god. ukrštanjem sorti Elberta x Springtime. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, Srbija. Za sortu je priznata 1986. godine. Stablo je bujno i obilno rađa. Pupoljci su otporni na mraz. Berba se mora obavljati u nekoliko navrata. Poslednja berba je 5 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, neznatno spljošten u pravcu šava, krupan i atraktivnog izgleda sa 60% crvene boje preko žute osnove. Meso je čvrsto, slatko-nakiselo, žute boje, dobrog ukusa. Meso se potpuno odvaja od koštice. U godinama sa većom količinom padavina dolazi do pucanja koštice. Dobro podnosi transport. Osetljiva je na kovrdžavost lista, a tokom vlažnih/kišnih godina trulež plodova može da bude problem. Ima potencijal za gajenje u komercijalnim zasadima.

Julija – nastala je 1970. godine ukrštanjem sorti Redhaven x Collins. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, Srbija. Za sortu je priznata 1986. godine. Stablo je srednje bujno. Obilno i redovno rađa. Ima tendenciju da prerodi, stoga je obavezno proređivanje da bi se dobili krupni plodovi. Sazreva 20 dana pre Redhaven-a. Plod je ovalnookruglastog oblika, sa sitnom bradavicom i naglašenim šavom. Plod je sitan do srednje krupan, privlačnog izgleda, osnovna boja je žuta, a dopunska crvena koja prekriva 60% povrsine ploda. Meso je čvrsto, sočno, fine strukture i prijatnog slatko- nakiselog ukusa. Koštica se delimično odvaja od mesa, a u punoj zrelosti se odvaja od mesa. Dobro podnosi transport samo ukoliko plodovi nisu potpuno sazreli. Osetljiva je na kovrdžavost lista, a pokazuje tolerantnost prema Moniliniji. Može se gajiti na okućnicama i u komercijalnim zasadima.

Radmilovčanka – (mutacija J.H. Hale) sazreva približno mesec dana posle Redhaven-a, ili u drugoj polovini septembra (područje Beograda).

Maja (stvorena samooplodnjom Glohaven-a) sazreva oko sedam dana posle Redhaven-a.

Vesna (stvorena samooplodnjom Glohaven-a) sazreva 2 dana posle sorte Maja.

Izvor:agronomija.rs

SORTE BRESKVE STVORENE U SRBIJI