Међу листопадним дрвенастим воћкама трешња даје прво воће. Она је веома интересантна, грациозна воћка, јер омогућује најранију зараду од воћа.

Трешња је дрво које има снажан и јак корен, који је доста дубок. Нема неке посебне захтеве што се тиче земљишта, али највише јој одговара песковита лака земља, умерене киселости и умерене влажности. Такође трешња ужива у сунчевој светлости и било би најбоље за њу да јој нађемо неко сунчано место.

Трешња се углавном калеми на дивљу трешњу и на магриву. Дивља трешња је претежно добра подлога за све сорте док је трешња калемљена на магриву краћег века.

Сорте трешања, подела и избор

Трешње можемо поделити најпре према времену сазревања, тј. на касне и ране. Постоји заиста много сорти и треба се снаћи у свему томе, како одабрати праву сорту која нам одговара. Уколико су тржишта на које ћемо је пласирати много удаљена, најпогодније су сорте са чврстим плодовима, јер ће она лако истрпети транспорт. Тамо где нам је купац у непосредној близини, предност дајемо родним сортама, са чврстим јаким плодовима, али да се лако одвајају од коштице.

У пределима где су летње кише честе и обилне треба избегавати сорте са чврстим плодовима, јер је велика вероватноћа да ће доћи до пуцања плодова, него код мање чврстих плодова.
Најпознатије сорте трешања у Србији и шире су Бурлат и Стела. Наравно има још много других квалитетних сорти, али ове две су водеће, најпознатије сорте за које се каже да су обележиле производњу тешања.

Бурлат – је Франсцуска сорта и важи за једну од најзначајнихих сорти трешања. Бурлат спада у ране сорте. Ова сорта у Србији има веома дугу традицију. Сазрева доста рано, у идеалним условима углавном средина маја. Плод Бурлат сорте је крупан, тежак око 7 грама. Овај крупни плод је срцастог облика и бордо црвене боје. Поткожица је танка, глатка и пресијава се. Када отворимо плод, видећемо да је њено месо јарко црвене боје. Морамо поменути и његову неодољиву ароматичност и веома леп сталко кисели укус. Стабло јој је средње бујности са округластом крошњом. Једина мана ове сорте је сто у младости не рађа, али за то касније даје богат и редован принос.

Стела –Ово је позната канадска сорта трешње. Такође је јако позната код нас и распрострањена широм света. Стела поносно стоји раме уз раме са Бурлатом, кад је квалитет у питању. Самоплодна је сорта и веома заступљена у производњи трешања. Сазрева средње касно. Плод ове сорте је врло крупан, тежине око 8 грама. Облик плода је срцолик и тамно црвене је боје. Његово укусно и ароматично месо је чврсто, црвене боје. Она је одлична у воћњацима, али се такође користи и за све врсте прераде. Стабло је средње бујно, као и јако родно. Цветање је средње рано. Мана је њен превише обилан род, јер то изазива труљење и пуцање плодова, или пак повећању црвљивост.

Бинг – Спада у старе америчке сорте трешње. Сазрева релативно рано. Плод ове врсте је веома крупан, око 8 грама тежак, срцоликог је облика, тамно црвене боје. Унутрашње месо ове сорте је веома сочно и чврсто, доста пријатног слатког укуса. Користи се и у воћњацима и као индустријска трешња. Стабло јој је доста бујно, које краси бујна крошњом. Цветање јој је средње касно. Принос ове сорте је веома висок. Недостатак јој је једино што је превише осетљива на пуцање плодова, исто као и на трулеж и зимске хладноће.

Кордија – Ово је сорта коју красе крупни плодови махагони црвене боје, који су веома пријатног слатког укуса. Такође поседују веома дуге петељке. Сазрева средње касно, некад и касно. Има добру отпорност на мраз и средње добру на пуцање плодова. Ова сорта није самоплодна.

Ван –Ово је сорта која потиче из канаде. Плод јој је крупан , тежине око 7,5 грама . Облик јеног плода је округласто срцолик. Док будемо јели ову сорту приметићемо њен слатко киселкаст укус. Сорта Ван је исто тако веома погодно за сваки прераду. Време резервисано за њено сазревање је прва половина јуна. Стабло јој је средње бујно. Рађа рано и обилно сваке године редовно.

Регина – Ово је нова сорта која потиче из Немачке. Тржишно је веом заступљена међу комерцијалним сортама. Тамно црвене је боје. Плод јој је крупан , чврст, јако доброг и слатког укуса. Самобесплодна је и касног времена цветања. Ова врста добро подноси зимске мразеве и веће количине падавина.

Камен – спада у мађарске сорте трешања. Од пре осам година је у производњи. Средње касног времена сазревања . Стабло јој је срење бујно и фино разгранато. Што се њеног плода тиче, приметићемо да је веома крупан, тежине и до 10 грама, округласто спљоштаног облика. Она рано роди и има веома добре приносе. Поседује умерену отпорност на пуцање плодова.

Херц – Хеделфингерова сорта – Она потиче из Немачке. Плод јој је крупан до 7,5 грама тежине. Срцоликог је облика. Месо јој је тврдо, црвене боје, слатко киселог укуса, веома укусна за јело. Херц сазрева у јуну. Стабло је бујно и јако здраво. Веома је отпорна на сушу и на мраз и зимске периоде. Код нас ова врста гаји се претежно због велике родности, њеног квалитета и њене изузетне отпорности.

Нове домаће сорте
Чарна – Ова сорта спада у нове домаће сорте трешања. Створена је у Чачку. Сазрева кад и Ван можда чак и неки дан пре њега. Крупан плод још једна је од карактеристика ове сорте, тежине око 7,5 грама, тамноцрвене боје која чак прелази у црну. Њен плод је срцоликог је облика. Са унутрашње стране месо јој је чврсто, сочно, тамноцрвено као и њен сок. Има велику отпорност на пуцање плодова у кишним пределима.

Асенова рана – Новија сорта која је створена на институту за воћарство у Чачку. Сазревање је рано. Њен плод је средње крупан, тежак око 7 грама, затупастог олика и седефасто жуте боје. На сунчаној страни појављује се лепо руменило, па је веома пријатна за око и атрактивна за дворишта. Месо је полу меко сочно и поприлично освежавајуће. Сабло ове врсте је середње бујно. Јако је осетљива на ударце при берби и није погдна за транспорт.

Италијанске новије сорте
Дуропе Неро И – Италијанска сорта која сазрева кад и Ван. Плод јој је веома крупан, тежине око 9 до 19г, бубрежастог су облика тамно црвене боје. Ово је врло квалитетна трешња , али није баш најбоље родности

Дуроне Неро ИИИ – Ово је новија италијанска сорта, која сазрева два до три дана после Стеле. Веома много рађа и то увек редовно. Плод ове италијанске сорте је крупан тежине и до 11 грама, јарко црвене боје, веома пријатне ароме и изгледа. Ова сорта веома је заступљена у Италији и Француској.

Виториа – Новија Италијанска врста трешње. Сазрева врло касно, али рађа јако много и редовно. Плод јој је средње крупан до 7 грама, округластог је облика. Пурпурна црвена боја њеног плода придодаје њеном лепом изгледу. Месо јој је ароматично и слатко. Погодна је за индустријску бербу и сваку врсту прераде.

Нове сорте трешања ниског раста
Нове пдлоге за трешњу Гисела 5, омогућује нам калемљење, тако да можемо добити патуљасте саднице трешања. Плодови се беру са земље, тако да нам се уложемо брже и врати. Неке врсте патуљастих трешања су само плодне. Трешње ниског раста брзо рађају.

Нове и поприлично занимљиве патуљасте трешње другачијих сорти, могу се садити и у већим посудама, али морамо додати препарат за задржавање влаге у земљи. Поред тога што дају сочне плодове, оне могу бити и сјајан украс, а и не заузимају много простора.

Патуљаста трешња достиже висину мању од 1 метра, док стубасте трешње не прелазе висину од 2м.

Стубасте трешње се гаје прве две године уз помоћ наслона, како би се спречило кривљење воћке услед ветра. У првој години након садње не треба вршити орезивање трешње. Након тога све избиле младе требе прекратити у току лета на 5 до 10цм. Када постигну висину од 2,5 метара, скратити врх на 2,2 метра и стално одржавати ту висину.

Izvor:seoski poslovi

Сорте трешања, сочног воћа које прво најављује лето