Sezona je trešanja, voća koje volimo da jedemo u svežem stanju ili prerađujemo, recimo, u slatko ili kompot. Trešnje obiluju antioksidansima, antocijanom, vitaminima, mineralima, celulozom, pektinom i organskim kiselinama. Od ovog voća možete sami napraviti i izvrsnu rakiju, a u nastavku saznajte i kako.

Rakija od trešnje ili trešnjevača je voćna rakija dobijena destilacijom fermentisanog kljuka svežih plodova trešanja ili šire trešanja. Destilacija se obično obavlja četiri nedelje posle završenog alkoholnog vrenja, a nekad i posle nekoliko meseci, ako je kljuk predhodno bio zakišeljen. Ovo odležavanje mora da bude izvedeno u uslovima odsustva vazduha. Rakija od trešanja se svrtava u  najplemenitije i najfinije voćne rakije i kao takva predstavlja delikates.

Plodovi koji se prerađuju u rakiju treba da budu potpuno zreli, sadržaj šećera treba da je što viši, aroma plodova što izraženija, a važan je i odnos koštice i mesa ploda. Ukoliko se svi uslovi ispune, može se očekivati rakija visokog kvaliteta. 

Branje plodova treba obaviti bez peteljke, koja samo zauzima prostor u sudu za vrenje i doprinosi dobijanju ma­nje količine rakije, stranog i lošeg mirisa, koji se javlja kao posledica izdvajanja određenih materija iz peteljke u toku vrenja kljuka i njihovog prelaska u rakiju u toku destilacije (pečenja) kljuka. Stoga se od trešanja od kojih niје odvojena peteljka nikada ne dobijaju rakije vrhunskog kvaliteta. 

Trešnjevača koja je dobijena dvokratnom destilacijom se stavlja na odležavanje u sudove koji ne otpuštaju boju, među kojima su i u bačve od belog jasena. Vreme odležavanja je najmanje godinu dana, a idealno bi bilo i preko tri godine. Ono što je razlikuje od većina rakija je činjenica da za odležavanje traži mesta koja imaju promene temperature tokom godine. Trebalo bi da sud ne bude potpuno zatvoren, tako da mogu ispariti svi sastojci koji bi krajnjem proizvodu dali oštar miris. Prisustvo kiseonika je poželjno tokom odležavanja.

Mekane sorte trešanja sa tankom pokožicom se na vrenje mogu stavljati bez predhodnog dezintegrisanja, a takođe nije obavezno odvajanje koštica. Međutim, u slučaju da se drobe i koštice, ne bi trebalo da ih bude više od 5% kako rakija ne bi imala gorak miris koji će maskirati finu i nežnu aromu trešnjevače. U toku vrenja trebalo bi obezbediti temperaturu oko 200 stepeni, čak i nižu. Da bi se ovo postiglo pri višim spoljnim temperaturama, preporučljivo je da sudovi za alkoholno vrenje budu manjih zapremina. 

Kad se završi vrenje, potrebno je što pre obaviti destilaciju, pogotovo ukoliko nisu odvojene koštice. U slučaju da se ovaj uslov ne može ispuniti, savetuje sa da se prevreli kljuk čuva u punim sudovima, bez prisustva vazduha. Destilacija je dvostruka uz odvajanje frakcija, a finalizacija arome je za dva – tri meseca odležavanja.

Agroinfo.rs

Mnogi je obožavaju u svežem stanju, ali da li znate da od ovog voća možete napraviti i izvrsnu rakiju? Evo i kako!