Како је настао тајбери, како се гаји и које су карактеристике плода можете сазнати у следећем тексту.

Тајбери припада јагодичастим воћним врстама и представља хибрид настао укрштањем малине и купине. Одликују га веома крупни плодови чија је просечна тежина од 7-11 грама, дужина 3,5-5,0 и ширина 2,0-2,5 цм. Боја плода варира од тамно црвене до тамно љубичасте. По изгледу плода подсећа на малину, док је по укусу сличан купини.

По једном хектару може дати од 20 до 25 тона плода. Реч је воћној врсти која је интересантна за аматерске воћњаке и производњу на окућницама. За успешно гајење препоручује се узгој у шпалиру као код купине или малине. Добре резултате постиже на осунчаним и оцедним теренима, а да би се одржавао род пожељно је уношење стајњака сваке друге или треће године.

Тајбери добро подноси ниске температуре и цвета касно, тако да не постоји опасност од касних пролећних мразева. Цветови су бели и крупнији од плодова купине. Самооплодна је воћна врста тако да није потребан опрашивач, али је у цветању пожељно у засад унети пчеле ради бољег заметања, крупнијих и квалитетнијих плодова.

Сади се на растојању 2,0-2,5 м. у реду и међуредним растојањем од 3,0 м. Стубове је потребно поставити на растојању од 5-7 метара у зависности од којег су материјала (дрвени, бетонски или метални). Висина стубова изнад земље треба да је око 2 метра. За наслон је потребно поставити 3-4 реда поцинковане жице, с тим да се прва жица поставља на 0,6 м. од нивоа земље. Жица служи за правилно везивање и оптималан распоред изданака на шпалиру, како би били оптимално
осунчани и како би се лакше могла обавити берба плодова.

Резидба у роду и одржавање засада је крајње једноставна и веома је слична као код купине. Изводи се тако што се сви изданци који су донели род након бербе оштрим маказама одсеку до земље, изнесу из засада и спале. Млади изданци из текуће вегетације се у пролеће разводе дуж шпалира и они у наредној години доносе род.

Тајбери је отпоран на болести и штеточине, тако да се може узгајати без употребе хемијских средстава. У зависности од климатских прилика и надморске висине на којој се гаји, плодови за бербу приспевају почетком јула. Берба се обавља у неколико наврата у зависности од зрења плодова и траје око месец дана, а уколико су временски услови повољни и дуже.

Плод се користи за производњу у свежем стању, замрзнут или као прерађевина. Од прерађевина најчешће се производи сок, пекмез, слатко, а у последње време јако квалитетно и цењено вино. Поред хранљивих, доказана су и лековита својства ове воћне врсте.

Izvor: agromedia.rs

Тајбери - личи на малину, а има укус купине