Тајбери - личи на малину, а има укус купине

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Како је настао тајбери, како се гаји и које су карактеристике плода можете сазнати у следећем тексту.

Тајбери припада јагодичастим воћним врстама и представља хибрид настао укрштањем малине и купине. Одликују га веома крупни плодови чија је просечна тежина од 7-11 грама, дужина 3,5-5,0 и ширина 2,0-2,5 цм. Боја плода варира од тамно црвене до тамно љубичасте. По изгледу плода подсећа на малину, док је по укусу сличан купини.

По једном хектару може дати од 20 до 25 тона плода. Реч је воћној врсти која је интересантна за аматерске воћњаке и производњу на окућницама. За успешно гајење препоручује се узгој у шпалиру као код купине или малине. Добре резултате постиже на осунчаним и оцедним теренима, а да би се одржавао род пожељно је уношење стајњака сваке друге или треће године.

Тајбери добро подноси ниске температуре и цвета касно, тако да не постоји опасност од касних пролећних мразева. Цветови су бели и крупнији од плодова купине. Самооплодна је воћна врста тако да није потребан опрашивач, али је у цветању пожељно у засад унети пчеле ради бољег заметања, крупнијих и квалитетнијих плодова.

Сади се на растојању 2,0-2,5 м. у реду и међуредним растојањем од 3,0 м. Стубове је потребно поставити на растојању од 5-7 метара у зависности од којег су материјала (дрвени, бетонски или метални). Висина стубова изнад земље треба да је око 2 метра. За наслон је потребно поставити 3-4 реда поцинковане жице, с тим да се прва жица поставља на 0,6 м. од нивоа земље. Жица служи за правилно везивање и оптималан распоред изданака на шпалиру, како би били оптимално
осунчани и како би се лакше могла обавити берба плодова.

Резидба у роду и одржавање засада је крајње једноставна и веома је слична као код купине. Изводи се тако што се сви изданци који су донели род након бербе оштрим маказама одсеку до земље, изнесу из засада и спале. Млади изданци из текуће вегетације се у пролеће разводе дуж шпалира и они у наредној години доносе род.

Тајбери је отпоран на болести и штеточине, тако да се може узгајати без употребе хемијских средстава. У зависности од климатских прилика и надморске висине на којој се гаји, плодови за бербу приспевају почетком јула. Берба се обавља у неколико наврата у зависности од зрења плодова и траје око месец дана, а уколико су временски услови повољни и дуже.

Плод се користи за производњу у свежем стању, замрзнут или као прерађевина. Од прерађевина најчешће се производи сок, пекмез, слатко, а у последње време јако квалитетно и цењено вино. Поред хранљивих, доказана су и лековита својства ове воћне врсте.

Izvor: agromedia.rs

Тајбери - личи на малину, а има укус купине

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Tržnica u centru Kaira, a na njoj ponuda - malina iz Arilja, borovnica iz Šapca, šljiva iz Osečine ili jabuka iz Topole.

Poslednje dve godine kupine doživljavaju pravu ekspanziju. Uzrok porasta cene ovog voća je porast tražnje nastale usled nestašice na svetskom tržištu. Ali, to nije slučaj u Srbiji.

Po proizvodnji maline Srbija je u 2022. godini ostvarila treće mesto na globalnom nivou, odmah iza Rusije i Meksika.

Spretniji berači se sa vlasnikom dogovaraju o zaradi po ubranom kilogramu, pa njihova zarada zavisi od umeća, brzine ruku i od toga koliko ko može da podnese rad na visokim temperaturama.

Agroanalitičar Goran Đaković rekao je da smo ponovo oborili rekord što se tiče izvoza voća - prošle godine inkasirali smo 824,1 milion evra, a samo od malina zaradimo 300 miliona evra.

Prema ranim prognozama, cena maline će ove godine ići i do 800 dinara po kilogramu, dok su najavljivane dnevnice za berače i do 8.000 dinara. Iz Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji kažu da su ovi iznosi dnevnica nerealni.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета