Leska je uvek tražena, poslednjih godina doživljava ekspanziju pogotovo u konditorskoj industriji. Vladimir i Srećko su započeli kao hobi. Priča se nastavila punih 14 godina i od njih je napravila uspešne uzgajivače leske, spremne da podele znanje i iskustvo sa drugima, baš kao što je to za njih učinio agronom Toma.

Dva prijatelja, Vladimir Perišić i Srećko Ilić iz Obrenovca započeli su svoju priču sa lešnicima 2007. godine. Srećko je dobio jednu parcelu od svog dede u selu Ušće, te su odlučili da zajedno ulože u sadnice leske. U to vreme, tek su počela govorkanja kako je isplativo gajiti lesku i oni su praktično, kako sami kažu, uleteli “grlom u jagode”.

Ne znajući ništa o tome i sa vrlo malo literature na ovu temu morali su da budu snalažljlivi. Srećom, u selu je tada radio PKB kombinat koji je imao velike zasade jabuke, a agronom Toma Stanišić pružio im je veliku podršku svojim znanjem i savetima, baš kad im je bilo najpotrebnije. To im je omogućilo da oforme zasad kako treba, a kasnije i da ga prošire.

Počeli su sa jednom parcelom na 1,2 hektara u jesen 2007. godine, a sada imaju tri zasada lešnika na gotovo šest hektara, sa oko 3.000 stabala. Uzgajaju žbunastu lesku, najviše Tonda Gentille della Langhe i Tonda Romana sorte. Od ostalih sorti zastupljeni su Rimski, Istarski dugi i Istarski okrugli lešnik. U najnovijem zasadu imamo manji broj Halskog džina – navodi Vladimir.

Ukoliko razmišljate o uzgoju lešnika ili proširenju zasada leske, preporuka ovog proizvođača su sorte Tonda, a evo i zašto.

Tondu preporučuju svakom ko želi da se bavi uzgajem lešnika iz više razloga: prvo, najviše se koristi u konditorskoj industriji; drugo, otpornija je od drugih sorti na bolesti; treće, ima stabilan prinos koji ne oscilira iz godine u godinu i na kraju, vreme skupljanja je ograničeno pre svega na avgust i početak septembra, dok se sorte kao Rimski i Istarski skupljaju tokom septembra, kada rad može biti otežan zbog kiše.

 Kasnije sorte (Rimski i Istarski) su podložne oscilacijama u rađanju.

Ulaganja u podizanje zasada leske po hektaru?

Ulaganja po hektaru zavise od nekoliko faktora i variraju. Prvo, neophodno je uraditi analizu zemljišta, jer ćete na taj način utvrditi u kojoj meri je potrebno đubrenje, pre oranja. Može se đubriti stajnjakom, glistenjakom ili mineralnim đubrivima. Ukoliko se ispostavi da je kvalitet zemlje loš, troškovi za đubrenje mogu ići i do 1.000 evra po hektaru. Međutim, ukoliko je kvalitet zemlje dobar – troškovi su oko 200 evra po hektaru. Trošak za sadnice leske ne bi trebalo da prelazi 1.000 evra po hektaru, ali ne treba zaboraviti da zasad treba ograditi, pre svega zbog srna i zečeva, što u nekim slučajevima može da bude i najveća stavka, i do 2.000 evra.

Najčešće greške pri zasnivanju zasada
Ne uraditi analizu zemljišta
U slučaju da je zemljište loše (previše kiselo ili bazno, ima nedostatak makroelemenata) nećete imati dovoljno dobar prinos, što, kako Vladimir navodi, možete da ustanovite posle 5-6 godina, a onda će biti kasno i preskupo popravljati kvalitet.
Odabir sorti
Uz glavne sorte neophodno je imati oprašivače i na to treba obratiti posebnu pažnju. Osim toga, nisu sve sorte leske pogodne za prodaju i tražene na tržištu.
Način sadnje
Česta greška je pregusta sadnja. Prema Vladimirovom iskustvu, sve gušće od 5*4m čini se na početku kao dobra odluka, ali posle 7-8 godina nećete imati dovoljno svetlosti u zasadu i prinos će početi da opada, baš u onim godinama kada leska stupi u pun rod.

Troškovi održavanja

 U prvim godinama održavanja zasada leske najbitniji su navodnjavanje, okopavanje i prihrana. Navodnjavanje je neophodno od prve godine, jer u slučaju sušnog proleća i leta prve godine može se desiti da izgubite veliki broj sadnica ili u najmanju ruku da one potpuno stagniraju. U zavisnosti od padavina navodnjavanje je neophodno od maja do avgusta, nekad je potrebno mlade zasade navodnjavati i u aprilu i septembru. Prihranjivanje imamo dva puta godišnje, zimsko i prolećno. Okopavanje je obavezno prve dve godine (od marta do septembra i do šest puta godišnje). 

Što se tiče mašina i opreme, ukoliko imate jedan hektar ili manje, možete u prvim godinama proći i bez nabavke traktora, sa kosačicom koja se vozi. Ipak, ako imate zasad leske veći od 1 hektara, traktor i kosačica su neophodni, a za prve 2 godine eventualno i tanjirača. Okopavanje, orezivanje i zaštita prve 2-3 godine se rade ručno, a od četvrte godine potreban vam je i atomizer. Zaštita je neophodna, a najčešće štetočine u zasadima leske su, pre svega, surlaš i azijska stenica (smrdibuba), kao i biljne vaši i grinje. Od bolesti najčešće su Monilija, bakterioza leske i trulež ploda. Pri planiranju treba uzeti u obzir i nove troškove koji dolaze 4-5 godina nakon početnog ulaganja, u vidu linije za krckanje, prostora za skladištenje. Ne treba zaboraviti usisivače. Kada se saberu troškovi za održavanje lešnika u punom rodu, potrebno je između 600 i 1.000 evra godišnje, ne računajući troškove sakupljanja lešnika, gde treba platiti radnu snagu.

Što se tiče prinosa, ovaj proizvođač kaže da u prvom zasadu leske od 1,2 hektara, u punom rodu, prosečno sakupe oko 3,5 tone lešnika u ljusci. Zajedno sa drugim voćnjakom imali su prošle godine oko sedam tona, s tim da rod od trećeg, najnovijeg zasada očekuju tek sledeće godine. Ukoliko imate uslova za skladištenje i čuvanje bolje je ne prodavati lešnik odmah posle skupljanja. Cena lešnika je najveća u toku leta, dok od septembra do prolećnih dana cena lešnika je najniža. Lešnik se obavezno čuva u ljusci i može da traje i do dve godine. Nakon skupljanja je neophodno osušiti lešnik. 

Plantaže lešnika Ušće, kako se zove gazdinstvo Vladimira i Srećka, prodaje lešnik u ljusci, ali i očišćen. Osim što prodaju lešnik, vredan dvojac iz Obrenovca ima i svoju liniju za krckanje, te uslužno pružaju uslugu krckanja lešnika.

Ulje i brašno od lešnika
Od ove godine, Vladimir i Srećko imaju u ponudi i gotove proizvode: ulje i brašno od lešnika koji se dobijaju hladnim ceđenjem. Proces hladnog ceđenja znači da nema rafinisanja i da ulje zadržava sve kvalitetne i zdrave sastojke koje ima lešnik. 

Ulje lešnika je bogato vitaminom E i omega 6 masnim kiselinama koje mogu imati udela i do 80 odsto, a deluju na prevenciju kardiovaskularnih bolesti i poboljšanje funkcije mozga. Prodaje se u pakovanjima od 50 ml do litra.

Brašno od lešnika ne sadrži gluten i bogato je proteinima i vlaknima. Najveći broj antioksidanata se nalazi u opni lešnika koja u procesu hladnog ceđenja postaje deo brašna. Ima manje ugljenih hidrata od drugih vrsta brašna i zbog ovih svojstava idealno je za ljude koji su alergični na gluten. 

Iz ugla proizvođača, koji se ovim poslom bavi već 14 godina, mogu da kažem da je uzgajanje leske isplativ posao i da postoji više opcija za zaradu. Prvobitni period od 4-5 godina je vrlo problematičan, s obzirom na to da su te godine „čist minus“, a rada ima puno. Kada dođete do prvog ozbiljnog prinosa onda imate nove troškove za mašine i infrastrukturu. Ko god želi da sadi lesku kako bi od toga imao dodatni ili glavni izvor prihoda treba da bude vrlo strpljiv i spreman na višegodišnje odricanje. 

Izvor:agrosmart.net

Uzgoj lešnika strpljenjem i trudom je isplativ posao