Bakteriozna plamenjača - Erwinia amylovora domaćini ove bakterije su jabuka, kruška, mušmula, dunja i druge biljke iz familije Rosaceae

Patogen napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren.
CVET - rano u proleće već posle 2-3 nedelje od otvaranja cvetova uočava se pojava mrke, a potom crne boje cvetova. U početku su cvetovi vlažni i venu, a potom se suše i izumiru.
LIST - sa cveta kroz cvetnu dršku parazit dospeva na mladare i lišće. Obolelo lišće dobija crnu boju, suši se i izumire, ali ne otpada, već ostaje na granama.
MLADARI - oboleli mladari venu, dobijajući prvo mrku, a potom crnu boju, pa zajedno sa crnim osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom, otuda i naziv ”fire blight”.
Parazit postepeno prelazi i na deblje grane i plodove. Promene na debljim granama se uočavaju na kori, na kojoj se pojavljuju manje ili veće površine mrke boje. Obolela kora postaje mekša, bubri i nabira se, a potom i puca. Inficirani delovi se suše i ljušte.
Iz obolelih delova kad je vlažno pojavljuje se mnoštvo kapljica bakterijskog eksudata ćilibarnožute, posle mrke boje. Iz tih bakterijskih eksudata se širi zaraza insektima, kapljicama vode, vetrom i sl. (česticama peska na peskovitim zemljištima).

Ciklus razvića 
Razlikujemo primarnu infekciju, u proleće bakterija dospeva na cvetove i mlade listove sa vektorima, ali već su prisutne tamo i epifitne kolonije parazita. Bakterija ulazi kroz prirodnih otvora u cvetove. Za širenje više pogoduje magla ili visoka vlaga vazduha nego pljuskovi, koji traju kratko. Bakterije prodiru u biljno tkivo kroz nektarske žlezde cvetova, stomine otvore i lenticele, kao i kroz razne povrede i rane.
Sekundarne infekcije su u toku vegetacije, a izvor infekcije je bakterijski eksudat koji se stvara na zaraženim biljnim delovima. Može da se desi bilo kad, naročito kad se biljni organi povrede.
Temperaturni uslovi za razmnožavanje bakterije se kreću u širokom opsegu: od 4-32ËšC, najbrže se razvija na temperaturama od 24-29ËšC (minimum je 18,5ËšC, a maksimum je 32-35ËšC). Naravno, samo temperaturni uslovi nisu dovoljni za infekciju, treba da je prisutna i vlaga u bilo kakvom obliku, vlaženje treba da traje najmanje 3 sata, ili da je vlažnost vazduha veća od 70%.

Bakterija je štapićastog oblika, gram-negativna, sa peritrichnim rasporedom cilija. Aerobna je i ima slab razvoj u anaerobnim uslovima.

Mere zaštite
Zaštita od ervinije je jako teška i složena. Preventivne mere koje se mogu sprovesti su odsecanje obolelih grana na 10-20 cm ispod vidljivog mesta zaraze, zatim vađenjem čitavih stabala. Preseke treba dobro zaštiti formalinom i rastvorom bakarsulfata.
Zatim mogu se sprovesti i karantinske mere uvoza sumnjivog sadnog materijala i zaraženih plodova. Takođe jedna od mera je i gajenje otpornih sorti.
Kako efikasnih baktericida za suzbijanje ervinije preporučuju se preparati na bazi Bakra.

Napomena
Borba protiv Erwinie je skup kontinuiranih mera koje se svojim ukupnim delovanjem mogu da ovu bakteriju drže pod kontrolom. Za sada neki autori tvrda da se Erwinia ne može izlečiti i da se sa njom živi.
Trebalo bi prilikom rezidbe dezinfikovati makaze prilikom prelaska sa stabla na stablo. ( u većim zasadima je ovo nemoguće)
Uklanjati i spaljivati granje nakon rezidbe.
Vršiti dezinfekciju stabla preparatima na bazi Bakra u jecen i u proleće
Tokom cvetanja (najosetljivija faza) mogu se koristiti preparati na bazi Bakar-hidroksida u deset puta manjoj dozi od prepoporučene. Ovo bi trebalo da se izvodi bar tri puta u toku cvetanja.
U poslednje vreme se koriste i fungicidi na bazi Fosetl – aluminijuma (Fossal 80 WP, Fostonic), nekoliko tretmana po cvetanju.

Agroinfo.rs

Bakteriozna plamenjača kruške: Kako da prepoznate i zaštitite svoju krušku