MOĆ PRIRODE

Lipa je sveto drvo Starih Slovena za koje su oni verovali da ih čuva od zla i uroka, a koristili su je i kao lek za mnoge bolesti.

Pasiflora (passiflora) ili Cvet strasti je ekstravagantna penjačica, neobičnih cvetova, veoma laka za gajenje. Cvet pasiflore je prava fotografska zvezda

Poznata je je kao vrlo lekovita voćka koja pomaže u održavanju imuniteta na visokom nivou. Sadrži dosta tanina pa ima opor ukus koji se prilično gubi kako sazreva.

Crni kumin pripada jednogodišnoj biljci iz porodice Ranunculaceae. Crni kim raste u oblasti Mediterana, Azije i Indije. Mada se isto zove crni kumin nije kim koga najčešće koristite kao začin i koga možete pronaći u svakoj radnji.

Ovo povrće izuzetno je bogato proteinima, dijetetskim vlaknima, omega 3 i omega 6 masnim kiselinama, vitaminima, među kojima posebno vitaminima C, A, K, E i B kompleksa.

Zimzelena biljka čajno drvo vodi poreklo iz Australije. Čajno drvo u velikoj meri danas koristi i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

Kada se trava poseče i iscedi dobija se sok pšenične trave koji je veoma cenjen u alternativnim krugovima kao moćan napitak. Takođe, na tržištu je moguće naći i sušeni mleveni prah od pšenične trave.

Kopriva u prahu veoma lekovit a pri tom praktičan za upotrebu. Naročito se preporučuje iscrpljenim osobama i onima koji su često umorni i bezvoljni.

Obično su dostupne tokom cele godine, a mogu da se jedu u sirovom ili kuvanom obliku. Iako je tikvica tehnički voće, obično se sprema kao povrće, jer je najbolja kada se jede u kuvanim jelima.

Seme bosiljka se tradicionalno koristi u ajurvedskoj i kineskoj medicini. Iako se na Zapadu tek pojavljuju istraživanja koja podržavaju tvrdnje o brojnim zdravstvenim koristima od semena bosiljka, svakako ga je vredno uvrstiti u ishranu.

Osećaj žarenja, peckanja i bola u grudima izazvan gorušicom u direktnoj je vezi s načinom ishrane.

Najvažnije je poznavati sastav i osobine biljaka, znati kako ih pravilno koristiti i čuvati, kao i u kojim ih situacijama ne treba upotrebljavati

Smolu stabla luče na mestima gde su oštećena kako bi se zaštitila od štetnih mikroorgnizama, jer ima izuzetno jako antiseptičko dejstvo. Zato su je travari i narodni vidari oduvek koristili za lečenje rana i raznih kožnih, kao i disajnih tegoba.

Islandski lišaj jedan je od najpoznatijih prirodnih saveznika za lečenje kašlja i upalnih stanja gornjeg dela disajnih puteva. Glavni sastojci lišaja su gorke materije i sluzi (polisaharidi) koji deluju tako da oblažu zaštitnim slojem nadraženu i oštećenu sluznicu.