Prinosi meda su sve skromniji iz godine u godinu. Pčelarstvo je prvo na udaru kada su u pitanju klimatske promene, a iz tih razloga je na tržištu sve više falsifikata ovog proizvoda.

Kako je sezona bila veoma loša, te kako je ponuda pravog meda veoma slaba, cena je izuzetno visoka za ovaj proizvod. Sa druge strane, otvoren je veliki prostor da se pojave različiti falsifikati, te su se mnogi ove godine bavili takvim maipulacijama. Ove sezone, pčelari su u prilici da sve više dopunjavaju rezerve hrane koje su pčelama neophodne.

- I dalje imamo ono što nije videlo ni pčelu ni košnicu a deklariše se kao med i to je svetski problem, a med predstavlja jednu od tri namirnice koje se najviše falsifikuju svuda, kaže pčelar Đorđe Mrkić, a prenosi RTV.

Mrkić takođe objašnjava da smo nedavno imali akciju Interpola za suzbijanje falsifikata ovog proizvoda.

Pčelari kažu da su tehnike falsifikovanja toliko usavršene i sofisticirane, da ni najbolje laboratorije nisu u stanju da prepoznaju lažni proizvod. Oni preporučuju da se med kupuje od proverenih proizvođača ili da ga sami pravimo.

Cena bagremovog meda se kreće oko 7 evra u otkupu, ali su maloprodajne cene ostale na ivici isplativosti da bi se uopšte trgovalo. Nažalost, uvoz je dozvoljen a kvalitet često upitan, te pčelari smatraju da je domaći med u svakom slučaju kvalitetniji.

Agroinfo.rs

Pčelarstvo pogođeno klimatskim promenama, sezona slaba, na tržištu sve više falsifikata