STOČARSTVO

Postoji svega nekoliko bolesti koje mogu ozbiljno da ugroze celo stado, a jedna od njih je virusni artritis-encefalitis (VAE) koza.

Nakon jarenja, koza počinje da liže svoje jare i na taj način skida ostatke plodovih ovojnica sa njega.

Ova rasa je nastala u istočnoj Srbiji u široj okolini Svrljiga, gde se najviše i uzgaja i počemu je i dobila ime.

Uzgoj zečeva - poslovni profitabilan, i ne zahtijeva mnogo finansijskog ulaganja u početnoj fazi.

Uglavnom se uzgaja u ravničarskim krajevima i u slivovima većih reka u Srbiji.

Ishrana jarčeva u toku godine, kada se ne pripuštaju na koze, bazira se na obroku koji je jednak onome koje dobijaju koze u toku prvog perioda bremenitosti.

Koze mogu da konzumiraju gotovo svaku zelenu biljku koja raste u našim uslovima.

Togenburška koza je posle sanske najvažnija pasmina koza u Švajcarskoj.

Skoro sve koze se rode sa rogovima, ali se većini koza (osim pigmejskih), u ranom uzrastu, odsecaju rogovi radi zaštite koza i ljudi.

Ishranu priplodnih ovnova treba prilagoditi energetskim potrebama, proteinima, mineralima i vitaminima kako bi se očuvalo njihovo dobro zdravlje, odlična kondicija, živahnost, polna aktivnost i visok kvalitet sperme.

Prvo nastupa polna zrelost, a sposobnost za priplod usledi kasnije, kada životinja dostigne određeni stepen telesnog razvitka.

Zarazni kašalj ( influenca konja grip, ) je akutno oboljenje konja koje se karakteriše promenama na organima za disanje: zapaljenjem gornjih respiratornih puteva, seroznim ili mukoznim iscetkom iz nosa, dubokim, bolnim kašljem i konjunktivitisom. Pored konja, obole i magarci i mule sa istom kliničkom slikom.

Statistički podaci govore da je broj konja u svetu od drugog svetskog rata do danas opao sa 80 na 64 miliona grla. Broj konja je naročito opao u razvijenim zemljama gde je tek krajem 20. veka ovaj trend zaustavljen.

Prenatrpanost želuca je retka pojava kod svinja i javlja se kada životinje uzmu preveliku količinu hrane koja je podložna vrenju (džibra ili komina, žitarice).