STOČARSTVO

Togenburška koza je posle sanske najvažnija pasmina koza u Švajcarskoj.

Skoro sve koze se rode sa rogovima, ali se većini koza (osim pigmejskih), u ranom uzrastu, odsecaju rogovi radi zaštite koza i ljudi.

Ishranu priplodnih ovnova treba prilagoditi energetskim potrebama, proteinima, mineralima i vitaminima kako bi se očuvalo njihovo dobro zdravlje, odlična kondicija, živahnost, polna aktivnost i visok kvalitet sperme.

Prvo nastupa polna zrelost, a sposobnost za priplod usledi kasnije, kada životinja dostigne određeni stepen telesnog razvitka.

Zarazni kašalj ( influenca konja grip, ) je akutno oboljenje konja koje se karakteriše promenama na organima za disanje: zapaljenjem gornjih respiratornih puteva, seroznim ili mukoznim iscetkom iz nosa, dubokim, bolnim kašljem i konjunktivitisom. Pored konja, obole i magarci i mule sa istom kliničkom slikom.

Statistički podaci govore da je broj konja u svetu od drugog svetskog rata do danas opao sa 80 na 64 miliona grla. Broj konja je naročito opao u razvijenim zemljama gde je tek krajem 20. veka ovaj trend zaustavljen.

Prenatrpanost želuca je retka pojava kod svinja i javlja se kada životinje uzmu preveliku količinu hrane koja je podložna vrenju (džibra ili komina, žitarice).

Parvovirusnu infekciju, karakterišu je pobačaj, neplodnost, smanjen broj prasadi u leglu, mumifikacija plodova i prašenje mrtve prasadi. Osim toga, virus usporava rast prasadi.

Održavanje higijene, korišćenje insekticida i postavljanje zaštitnih mreža su tri neophodne mere za kontrolu broja insekata u štalama

Nonius ili nonijus (u literaturi se javlja i jedna i druga varijacija imena) rasa je konja koja je nastala u prvoj polovini devetnaestog veka u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji. Nastao je višestrukim ukrštanjem Arapskih kobila, kobila Lipicanera, ali i Normanskih i Engleskih punokrvnih kobila sa pastuvima uvezenim iz Normandije.

U brdsko-planinskim područjima tov junadi se zasniva na sprovodjenju pregonskog sistema i stalnom praćenju zaliha zelene mase

Ova vrsta je selektivno uzgajana poslednjih 60 godina, a tek 1996. godine zvanično je uvrštena u registar konja kao pasmine.

Subvencije za gajenje naše autohtone rase goveda utiču na povećanje broja grla u centralnoj Srbiji

Priplodne krmače se koriste relativno kratko vreme i zamenjuju se mladim priplodnim krmačama.