ZEMLJORADNJA

Народна имена: царев цвет, малвароза, рдечи слез, слезовина, Трандафил, баштенски слез Трандавиље је пореклом из Грчке и Мале Азије. Са овог подручја се раширило по целој Европи, јер су га због лепог изгледа и лепе боје цветова почели радо гајити по баштама.

Оскоруша (синоними: Скорш, Оскорш, Скурш, Скруш, Скоруша) – латинског имена Сорбус доместица, код нас је врло ретко дрво. Та воћна врста полако изумире, јер се у природи тешко размножава. Дрво је изванредно тврдо и жилаво, па су га наши преци употребљавали за израду разних точкова и зупчаника за водене млинове, за израду окретних оси.

Јагорчевина је биљка брдских и планинских подручја. Врло је распрострањена у Европи, нарочито на Балкану.

Чубар је једногодишња биљка из фамилије Ламиацеае. У слободној природи расте на каменитим и шљунковитим падинама у источном Средоземљу. Има жбунаст изглед, врло је разграната и расте у висину 30-40 cm. Листови су ситни и дугуљасти. У пазуху листова се јављају ситни цветови љубичасте, розе или беле боје.

Тушт је ниска, полегла по земљи разграната биљка. Многи је сматрају за коров иако је још од од давнина позната као јестива, чак лековита биљка. Користила се још у време старих Грка и Римљана за исхрану.

Ориганум херацлеотицум У Србији има више врста овог рода, од који је најпознатија Вранилова трава (O. вулгаре). Ова врста се користи као лековити чај или као напитак. Оригано је веома цењена зачинска, мирисна и лековита биљка у земљама Медитерана.

Сушење је један од најстаријих начина конзервирања, односно прераде свежег биљног материјала. Користи се врло често као главни начин обраде, после скупљања или његове производње у пољу, ради смањивања влаге у убраним биљним деловима на ниво који обезбеђује несметано чување, односно манипулацију до коначне употребе.

АРМИЛЛАРИА МЕЛЛЕА

Латински назив ове гљиве, Ентолома долази од старогрчке ријечи ентос, што значи унутарњи и ријечи лома, што значи руб, као асоцијација на повијени руб клобука што је случај с више врста унутар рода. Назив цлyпеатум латинског је поријекла и значи попут округлог штита.

Висок садржај протеина и ниска калорична вредност јесу главни разлози хранљивости гљива. Разликују се од биљака, јер садрже све есенцијалне аминокиселине потребне за људски организам, а исто тако разликују се од животињских намирница, јер садрже минималне количине липида.

Амброзија (Амбросиа артемисифолиа) је једногодишња биљка, висине 1 - 1.5 метар. Корен је вретенаст, стабло усправно, разгранато, посуто грубим длачицама, на пресеку четвороугаоно.

У свету коришћење лана у људској исхрани брзо расте због високог садржаја дијететских влакана, омега-3 масних киселина и антиканцерогених лигнана. Семенке лана имају изузетну хранљиву вредност и свестрану примену, садржи 38 - 45% уља. Традиционални високо линоленски лан има смеђе семе, док лан с мање од 5% линоленске киселине (солин) има жуто семе.

Булгур је житарица која се добијa из неколико различитих врста пшенице , најчешће из дурум пшенице . Добија се процесом наводњавања пшенице која се затим суши или пече ( сунце или рерна ) и онда се мрви , ломи чиме се добију мале смеђе грануле неправилног облика ; напола скувана , осушена и здробљена пшеница.

Конопља је једногодишња биљка из рода скривеносеменица која укључује више варијетета (односно врста). Верује се да је пореклом из Централне Азије, Кине и северо-запада Хималаја, и већ вековима се користи у индустријске, медицинске, духовне и уживалачке сврхе. Настала је од дивље конопље која је преведена у културну биљку.