Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Багрем – Робиниа псеудоацациа, потиче из источног дела Северне Америке, одакле је почетком 17. века пренесен у Европу. Инвазивна је врста и није пробирач земљишта, мада му више погодују песковита и растресита земљишта.

Код нас се највише одомаћио на равним, песковитим и умерено влажним теренима, уз путеве и међе, нарочито у Војводини. Због свог моћног и густо разгранатог корења, сади се за пошумљавање голети, за стабилизацију песка и терена изложених бујицама.

Биљке багрема врло брзо расту (до 25 метара висине) и дају висок прираст квалитетног дрвета, које може да гори чак и кад је сирово. Сади се много и као важна медоносна биљка. За лек се користе цвет, млада кора и млад лист. Стара кора је отровна због токсалбумина робина, а отрован је и стари лист и сирове семенке. Млада кора се скида само са младих грана у мају и септембру и суши на сунцу или топлом ваздуху. Цвет се суши на промајном месту у сенци.


Чај од цветова багрема олакшава искашљавање, лечи назебе, грчеве у стомаку, болести бешике и бубрега, пије се и код појаве песка у бубрегу, за боље лучење мокраће, за јаче лучење жучи. Смањује лучење киселине, помаже код чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, мигрене, високе температуре, чак и тумора. Из младих свежих листова се цеди сок и користи против вирусних инфекција. Комадић младе коре може да се држи у устима и тако ублажи зубобољу.

Багремови цветови излучују много нектара и зато је он наша најважнија дрвенаста медоносна биљка. Поред општег лековитог својства меда да лечи прехладе и грип и упале дисајних органа, багремов мед регулише функције желуца, побољшава апетит, смирује нерве, ублажава стрес и несаницу, користи се против кашља и високе температуре.

За исхрану може да се користи цвет, млада махуна и зрело семе. Цветови могу да се једу свежи – непосредно пред отварање, зато што имају пуно шећера у нектару, или пржени у тесту. Уске зелене махуне се беру у јуну, када су меке и обавезно се кувају, као боранија, а могу и да се конзервирају сушењем. Садрже 15 % беланчевина, 6 % уља и 22 % скроба. Зрело семе је ситно, али може да се кува као пасуљ или да се пржи као замена за кафу. Оно је врло хранљиво јер садржи 40 % беланчевина и 13 % уља.

 


Драгомир Радић, дипл. инж. пољ-zdravasrbija.com

Багрем

Komentari

buying cialis online reviews venta de viagra sin receta

Useful procedure to biopsy breast tissue using a needle E. ivermec Does Amoxicillin Cause Yeast Infections

buy stromectol pills online Medical Propecia

buy cheap generic cialis online Afterwards the truck was closed and began to move

what is priligy dapoxetine Williams was sent from wellpoint health networks inc

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Početak proleća praćen smenom obilnih kiša i visokih temperatura, smanjiće knjaževačkim pčelarima prvi prinos bagremovog meda u dolini Timoka. Ipak mnogi koji svoje košnice sele, pokušaće da to nadoknade u Gabrovnici, selu u podnožju Stare planine, gde bagrem poslednji cveta i gde košnice godinama dovoze pčelari iz drugih gradova.

Pčelare je posebno obradovala vest da je otkupna cena bagremovog meda dostigla istorijski maksimum, a nadaju se i dobroj paši.

Cena meda uskoro bi mogla da bude i 2.000 dinara za kilogram, a razlog je smanjena ponuda. Klimatski uslovi nisu odgovarajući, a sve je više livada u korovu, pa je smanjena aktivnost pčela.

Iako je meda bilo malo ove godine, tržišne cene još uvek, umesto da rastu – niže su nego prošle godine, što znači da su nekorektni potezi ključnih aktera trgovine medom dali za njih dobre rezultate, piše na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)

Prinos meda ove godine biće slab zbog loših klimatskih uslova, a naročito bagremovog koji već sada u prodavnicama košta od 1.500 do 1.800 dinara, rekao predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović. Slaba ponuda jedan je od razloga više cene većine proizvoda ove godine.

Mrazevi i suša doveli su do pada proizvodnje meda ove godine. Pčelari ne očekuju neku veliku zaradu, jer, kako kažu, sav novac će morati da iskoriste kako bi pokrili troškove proizvodnje

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета