Американци су му дали назив „слатки кромпир“, али батат, како кажу наши саговорници нема никакве везе са овим поврћем.

Наизглед сличан кромпиру, богат витаминима, минералима, слаткастог укуса, батат лагано почиње да се пробија и на тржишту у Србији. Ова тропска биљка не само да се пробија, него и успева као пољопривредна култура на нашим просторима. Потребно јој је „топло“ земљиште, доста сунца, а што се тиче наводњавања – ту није нимало захтевна за одржавање.

За успешно гајење батата потребно је обезбедити добро уситњено песковито земљиште, које је релативно високе киселости.
Сади се из расада, и важно је да се расађује када је температура у земљи између 20 и 22 степена, негде отприлике крајем маја месеца.
Што се тиче наводњавања, у току вегетације неопходно је да га првих десетак дана свакодневно заливате, а касније иде по потреби. Рецимо ако је година сушна онда батат можете заливати једном недељно, а уколико има доста падавина, онда већ и једном у две недеље.

Американци су му дали назив „слатки кромпир“, али батат, како кажу наши саговорници нема никакве везе са овим поврћем.
Он расте као обичан кромпир у кртоли испод земље, али горе има лозу која се користи и у људској, али и сточној исхрани.

Сама кртола се вади негде након 90 и 120 дана, што најчешће зависи од сорте и спољашње температуре.
Код батата мора строго да се води рачуна о плодореду, јер ова биљка тек после треће године може да се расађује на истом земљишту, па је зато важно да имате веће површине на којима бисте га гајили.
Када га извадите и за складиштење му морате припремити посебне услове. Мора да има посебну влажност ваздуха, око 80 одсто и посебну константну температуру, не нижу од 12 до 15 степени, како се не би покварио. Пријају му високе температуре иначе, зато се и расађује у релативно топлој земљи, док мраз никако не подноси. Зато када купите батат никако га не стављајте у фрижидер, после два, три дана иструлиће.

Батат срећом нема природног непријатеља, али једини који могу да направе штету јесу пољски мишеви.

Важно је напоменути да батат не трпи никакву хемију и да је обрада у току вегетације искључиво ручна. Ми три до четири пута у току вегетације ручно чистимо и уклањамо коров. Нема ни ђубрења, може једино органско, али хемија никако јер може да уништи целу садницу.
Три сорте које најбоље успевају у Србији, бела, наранџаста и љубичаста, а укус је слаткаст за све наведене сорте.

Од батата можете правити чорбице, потаже, може да иде као прилог уз рибу, месо, пече се у рерни, неко прави и чипс, колачи, торте.

Иначе је проглашен од стране Светске здравствене организације за једну од 10 најбољих намирница на свету. Пун је витамина и минерала и има низак гликемијски индекс, што значи да се шећер из њега јако споро апсорбује у организму па је погодан за
дијабетичаре. За бебе је такође добар, чак се препоручује да буде прва чврста храна која се даје малишанима.

 Мирисом против штеточина?
Истраживачи са Института Макс Планк, за хемијску екологију у Јени у Немачкој и на Националном универзитету у Тајвану истраживали су да ли батат има одбрамбене механизме путем испуштања мириса.

Том приликом они су открили да мирис који испушта јесте материја ДМНТ, која има мирис који је сличан биљном балзаму који се користи у саунама. И управо га та материја покреће у да се брани, а научници су открили да је само једна материја довољна да изазове одбрамбену реакцију у батату, али и да околним биљкама пренесе информацију о могућем нападу штеточина.

 Izvor:bolja zemlja.rs

Батат – ако желите да гајите ову тропску биљку у Србији, ово би ваљало да знате