Ako ste rešili da probate ovaj egzotičan plod koji se u kulinarstvu koristi kao povrće, treba da obratite pažnju na nekoliko detalja prilikom njegovog izbora.

Biljka šajot, ili čajot poznata pod nazivom i meksički krastavac (Sechium edule-famillia cucubbitaceae), iz porodice tikava zbog svojeg izgleda i boje liči na krastavac i vrlo je retka kod nas. Poreklom je iz Meksika i Gvatemale. Kod nas se uglavnom gaji sbodljikava sorta (mada postoji i glatka).
Stablo je puzavica i može izrasti i 30 metara u visinu, treba ga posaditi blizu nekog drveta da može uz njega da se puže. Kao kod svih tikava muški i ženski cvetovi su na istoj biljci. Oblik ploda može biti kruškasto jajolik, jajast. Meksički krastavac cveta u periodu od aprila do decembra, a formira plod od septembra do januara.

Obratite pažnju da li ima nekih oštećenja na površini, jer takvi plodovi treba da se izbegavaju. Pazite da ne uzmete stare primerke. Prepoznaćete ih po zbrčaknom i suvom izgledu. Inače meksički krastavac može da se čuva dugo. Drži se u frižideru. Može da se sačuva tako nekoliko meseci. Sveži plodovi su tvrdi i glatki. 
On sadrži alanin, arginin, asparaginsku kiselinu, valin, glutaminsku kiselinu, glicin, izoleucin, leucin, lizin, prolin i dr. U sastavu se kriju još i fosfor, cink, mangan, bakar, selen, magnezijum, gvožđe. Izvor je vitamina B6, vitamina C, vitamina E i vitamina K.

Iako se meksički krastavac ne odlikuje posebnim osobinama ukusa on je veoma koristan za jelo. Dokazano je da se konzumacija ovog ploda odražava odlično na naše telo, jer se u njemu nalazi dosta korisnih materija. Smatra se da ima sposobnost da predupredi razvitak kardio-vaskularnih i koštanih oboljenja. Njegov unos vodi do normalizovanja krvnog pritiska.

Izvor:ordinacija.tv

Meksički krastavac interesantno sitno povrće