Praziluk (lat. Allium porrum) je dvogodišnja zeljasta biljka koju karakteriše duguljasta lukovica i čupavo korenje. Praziluk sadrži vitamin C, minerale, sumpor i eterična ulja. Pomenuta ulja zaslužna su za specifičan miris, a blagotvorno deluju na krv, jetru, bubrege, probavne i disajne organe.

Listovi praziluka su sedeći uvučeni jedan u drugi, široki do 3 cm, pri dnu beli, dok je ostatak sivozelene boje. U drugoj godini života stvara stabljiku visoku do 150 cm. Stabljika je tanka i sadrži štitastu cvat sa dvopolnim, sitnim i pravilnim cvetovima, zaštićenu opnom. Plod praziluka je trodelni tučak koji sadrži sitne, crne semenke.

Sorte praziluka
Razlikujemo letnje, jesenje i zimske sorte praziluka.

Sorte za letnji i jesenji uzgoj - Rod Bernina i Rano leto, a osim uzgoja koriste se i za pospešivanje.
Zimske sorte - Rod Aljaska i Zimski div, koje su posebno otporne na zimske temperature.
Postoji još i sorta Supella, koja se korisi za jesenji i zimski uzgoj i formiše stabljike duge od 15 do 18 cm. 

Praziluk se uzgaja pod posebnim uslovima u staklenicima ili toplim klijalištima tokom cele godine. Može se gajiti direktnom sadnjom semena ili iz presadnica. Proizvodnja sadnjom semena je jeftinija, ali je moguća isključivo na veoma kvalitetnom tlu. Seje se u redovima od oko 2,5 cm razmaka, a razmak između redova je od 40 do 60 cm. Premda je ovaj način proizvodnje jeftiniji, traje duže i ne daje preterano kvalitetan doprinos, a za berbu je spreman u kasnu jesen. 

Praziluk najbolje raste na dubokim, plodnim i umereno vlažnim peskovito-glinastim tlima, dobro podgojeno stajskim i mineralnim đubrivima. Ne odgovaraju mu suva, siromašna i peskovita tla, kao ni glinasta niti premokra.

Rana setva se obavlja u januaru, a za berbu je spreman već u junu. Letnje sorte seju se u februaru, presađuju u maju, a beru u avgustu. Jesenji praziluk seje se u martu ili aprilu, presađuje u maju ili junu, a može se brati od septembra do novembra. 

Uzgoj zimskog praziluka moguć je isključivo na mestima sa malo snega, a njegova setva obavlja se u maju ili junu, presađuje se u julu ili avgustu, a bere se u aprilu.

Seme praziluka sporo niče i za to je potrebno u proseku 2 do 3 nedelje. Za proizvodnju presadnica potrebno je oko 8 nedelja, a presadnice za jesenji i zimski uzgoj proizvode se na otvorenom.

U zavisnosti od vremena uzgoja, praziluk se seje tako da razmak u redovima iznosi od 10 do 20 cm, a razmak između redova je oko 30 cm. Dok ne bude spreman za presađivanje, na gredicama se mogu posaditi pretkulture poput graška, kelja, kupusa ili zelene salate. Praziluk je otporan na niske temperature i podnosi rane mrazove. S obzirom na to da nije osetljiv na hladnoću i moguće ga je uzgajati i u planinskim područjima i za rast mu je potrebno dosta svetlosti. Uglavnom se uzgaja u sunčanim ili polusunčanim područjima.

Za vreme sušnih razdoblja potrebno mu je i navodnjavanje, a mesec dana nakon presađivanja treba ga prihraniti tekućim đubrivom od koprive ili gaveza. Praziluk koji je kasno posađen neće biti spreman za berbu do zime, pa ga treba ogrnuti sa još malo zemlje i organskog đubriva i ostaviti ga da prezimi. Vreme berbe zavisi od perioda sadnje. Iz zemlje se čupa ručno ili vadi mehanizacijom, najčešće krajem oktobra i početkom novembra. Nakon berbe, potrebno ga je očistiti od suvih, polomljenih listova i zemlje. Koren se skraćuje od 3 do 4 cm, a listovi na dužinu od 20 do 25 cm.

Izvor:bastovanka.com

Praziluk (Allium porrum) i njegovo gajenje u basti