Mnoge osobine uzdižu pčele iznad svih ostalih stvorenja na ovom svetu. Da li ste znali da na planeti postoji čak 20000 vrsta pčela, ali da ih jedino nema na Antarktiku.

Pčele pre svega, igraju veoma važnu ulogu u prirodnim i poljoprivrednim ekosistemima, pa tek onda kroz proizvodnju hrane za ljudsku ishranu. U evropi ostoji nekoli vrsta pčela koje se razlikuju po boji, građi tela, ponašanju, sposobnosti prikupljanja nektara, i dr. Najpoznatije vrste pčela su: 

Kranjska pčela (apis mellifica var. carnica Pollm) - ili siva pčela nju nazivamo još i "domaća pčela". Pripada grupi tamnih pčela. Njeno telo je crne boje i obraslo sivkastosrebrnastim dlačicama. Matica ove vrste leže oko 2000 jajašaca dnevno što nam govori da ima iuzetnu plodnost. Postoji više podvrsta ove pčele koje zovu alpska, panonska i sredozemna.

Kavkaska pčela (apis mellifica var. caucasica) - preklom je sa Kavkaza te je tako i dobila ime. Na osonovu spoljašnjeg izgleda može se reći da liči na Kranjsku ali kod nje razligujemo sivu i žutu. Ovu vrstu karakteriše  odlična obrambena sposobnost prema uljezima. Sama pčela ima duže rilce i marljivi je radnik na svim pčelinjim pašama, ali je sklona grabeži. Njena značajna sposobnost je skupljanje propolisa.

Italijanska pčela (apis meliffica var. ligustica) -  je sa Apeninskog poluostrva žućkaste boje navikla na dugotrajne paše i blagu klimu. Italijanska pčela ima vrlo blagu ćud, slabo izražen nagon za rojenjem, snažan razvoj tokom leta i jeseni je vrlo visoka plodnost matice. Ova pčela prezimljuje u jakim zajednicama i u tom period troši mnogo hrane. Za ovu vrstu karakteristično je da ima slabiji instinkt za sakupljanje propolisa i nektara, međutim ima odličnu sposobnost korišćenja slabijih paša.

Tamna evropska pčela (apis mellifica var. mellifica L.) – dominantna je u proizvodnji meda u Nemačkoj. Karakteriše je krupna  građe s tamno siva gotovo crna boja. Otporna je i prilagođena za duge i hladne zime. Zbog te osobine ova se vrsta pčela može naći u Severnoj i Južnoj Americi kao i Sibiru. Otporna je na bolesti dok med nosi slabije od Talijanske i sive Kranjske pčele.

Divovska pčela (apis dorsata) izgrađuje jednostruko saće na kojem živi. Sve ćelije saća gradi jednake veličine. Dubina ćelija saća divovske pčele je i do 34mm. Kod ovih pčela nema razlike u veličini između radilica i matica.  Radilice kod ove vrste su dvostruko veće nego kod kranjske pčele. Divovska pčela živi na otvorenom pa je prema tome prilagodila način života. Obrambeni mehanizmi kod ove pčele su posebno izraženi i odlično čuva svoje leglo.

Afrikanizirana pčela - kako bi se dobila medonosna pčela sposobna da i u tropskoj klimi sa puno vlage uspešno oprašuje floru i da pritom sakupi što veće količine meda Brazilska vlada finansirala je nastanak ove vrste pčela.

Solitarne pčele ili pčele samice za razliku od medonosnih pčela ne prikupljaju veće količine meda u svoje nastambe. One žive usamljenički život tako da svaka ženka gradi svoje gnezdo.

Pčela "melipona anthidioides" česta je u Brazilu. Ovo su male tropske pčele koje nemaju žalac. Obično se nastanjuju sa gnezdima u šupljem drveću sa jednom maticom, a saće grade vodoravno.

Patuljasta pčela (Apis florea F.), vodi poreklo iz Indije. Osobina ove vrste je da gradi jednostruko saće na otvorenom prostoru, obično na nekom stablu. Specifičnost kod njenog saća je u tome da ova pčela gradi ćelije raznih veličina za radiličko saće, trutovsko i matičnjake koji imaju oblik žira.

Izvor:agropress.org.rs

Predstavljamo najznačajnije vrste pčela