Naša zemlja je bogata velikim brojem starih autohtonih sorti voća koje su se gajile ili se gaje na našem području od pradavnih vremena. Među kruškama, pored stare lubeničarke tj. bostanke, naš narod najviše je sadio staru dobru karamanku.

Karamanka je posebna sorta kruške, veoma starog porekla. U Srbiju je stigla iz Male Azije, još u vreme kneza Lazara, iz grada Karamana po kom su je i “krstili” u našem narodu. Ova sorta kruške je iz porodice ruža, gaji se već više od 4000 godina.

Do pre pet-šest decenija kruška „karamanka” je bila najraširenija sorta kruške na području današnje Srbije, Bosne i Makedonije. Međutim, sada je prisutna u značajno manjem broju. Još se može naći u slivu Zapadne Morave, Vranjske kotline, Toplice, Sandžaka i Metohije, uglavnom na okućnicama ljubitelja voća.

U raznim krajevima naše zemlje poznata je pod raznim nazivima. Tako, na primer, u užičkom kraju se naziva „karamalija”, u žičkom „karamanlija”, u lepeničkom „karamača”, u Pocerini „blagun”, u Vranjskoj kotlini „blagun” u Metohiji „medunka”, u Sandžaku „bundovanka”, u Bosni „babovača”. Usvojen pomološki naziv joj je „karamanka”.

Izgled i karakteristike

Drvo karamanke je srednje bujno i može rasti u visinu i do 12 m. Ovo je je letnja sorta kruške. Plod sazreva u drugoj polovini avgusta, krupan je i težak od 150 do 200 grama. Pokožica ploda je tanka, glatka, gipka i sjajna, boje slamastožute i često sa sunčane strane malo ružičaste. Meso ploda je žućkasto, topljivo, sočno i osvežavajuće slatko, s karakterističnim muskatnim mirisom. Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, marmelade i pekmeza, čak i bez šećera. Rađa obilno, do 200 kilograma po stablu.

Kada se mlada Karamanka zasadi, vrlo rano počinje da rađa i prorodeva redovno. Gotovo da je imuna na bolesti, mrazeve, sušu, toplotne udare i vruć vetar. Ne zahteva posebna tretiranja i pogodna je za organsku proizvodnju. Tek na temperaturi od -25,5 °C dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka. Ukoliko se pojavi čađava krastavost koja napada lišće i plodove, karamanka u tom slučaju zahteva prskanja i odgovarajuću zaštitu.

Idealna je za sadnju u dvorištu jer će praviti lep hlad, a deca će bezbedno moći da se penju po njenoj krošnji i beru plodove bez straha od pesticida.

Kruška karamanka je zasad najslađa sorta kruške u svetu. Prema analizama Instituta za voćarstvo u Čačku i Centralnom hemijskom institutu u Beogradu, njeni plodovi sadrže svega 0,03% organskih kiselina za razliku od drugih sorti krušaka, u kojima se sadržaj organskih kiselina kreće 0,09-0,46 odsto.

Korisna svojstva prilikom konzumiranja

Kruška karamanka obiluje vitaminima i mineralima, zbog čega je idealno voće jer jača celokupan organizam. Pomažu kod suzbijanja prehlade jer sadrže velike količine vitamina C koji stimuliše bela krvna zrnca da se bore protiv infekcije, direktno uništava mnoge viruse i bakterije, a takođe i regeneriše vitamin E koji je snažan antioksidans.

Agroinfo.rs

KARAMANKA je čuvena stara sorta kruške otporna na bolesti i nepogode