VEĆ SE UGOVARA CENA CRVENOG ZLATA: Malina postiže još bolju vrednost, ali su izvesni manji prinosi

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Cena crvenog zlata se već ugovara i kretaće se od 600 do 800 dinara, ali je već izvesno da će prinosi biti manji nego lane.

Izvesno je takođe da će i prinosi biti manji nego lane, a predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović je izjavio da se tokom branja 2021. godine desila velika suša i da je bilo slabo izrastanja novih izdanaka.

- Kod nas se skoro 80 odsto malinjaka ne navodnjava. Ko ima te sisteme dobro je prošao, ali je tokom decembra bilo dosta mokrog snega, pa su uništene mlade sadnice. Uz ovu sušu, imamo veliki dug i nedostatak na našem i inostranom tržištu. Oko 20.000 do 40.000 tona nedostaje Evropi i svetu, što nije mogla prethodnih godina da povuče. Prosečan rod nekad je bio 86.000 tona maline, poslednje tri-četiri godine, oko 35.000 do 45.000 tona - rekao je Radović, a prenose Novosti.

Radović je naglasio da se malina realno gaji na 13.000 do 14.000 hektara, ali da je dosta problema napravio i sadni materijal.

- Veliki problem je i sadni materijal. Samo 10 odsto malinjaka u Srbiji je urađeno sa zdravim sadnim materijalom, sve ostalo je uzimanje od samih malina, komšija, rođaka... Kada je dobar materijal, rod može da bude i 200 do 300 kilograma po aru. Prošlogodišnji prosek, na starim i lošim sadnicama je bio od 35 do 40 kilograma po aru. Kada se pogleda prinos, sadnice nisu toliko skupe, ali ih nema dovoljno, kada bi svi hteli da ih zamene. To se najviše odnosi na vilamet, koji dominira u našoj zemlji.

Cena će ove godine ići duplo u odnosu na lane, a po društvenim mrežama se već postavljaju oglasi u kojima uzgajivači traže berače.

Agroinfo.rs

VEĆ SE UGOVARA CENA CRVENOG ZLATA: Malina postiže još bolju vrednost, ali su izvesni manji prinosi

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Kao i svake godine, i ove se sa malinama krenulo s pričom o ceni bez koje će se „krčiti zasadi“

Prethodne jeseni pšenicom je u Srbiji zasejano 720.000 ha ili 25% više nego lane. Ratari su uglavnom primenili svu potrebnu agrotehniku, pa pšenica u ovom trenutku izgleda kao retko koje godine u ovo vreme.

Po proizvodnji maline Srbija je u 2022. godini ostvarila treće mesto na globalnom nivou, odmah iza Rusije i Meksika.

Poljoprivrednici su u svojim zasadima, berba protiče bez protesta proizvođača "crvenog zlata", ali razlike u otkupnim cenama mogle bi srušiti sadašnji mir između seljaka i otkupljivača.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina u Srbiji izjavio je da je to voće u lošem stanju zbog stalnih promena vremena i da se očekuje cena od 600 do 800 dinara za kilogram.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета