ZEMLJORADNJA

Лековита гљива шитаки традиционално се производи у природи на дрвеним облицима, најчешће храста. У Јапану се користи локална врста из породице букви коју зову ши, па отуда и назив ове гљиве.

Након успешне жетве и добрих приноса, житарице треба адекватно складиштити. Велику опасност по ускладиштене житарице представљају инсекти који могу да проузрокују штету и до 15%, која се огледа у смањењу квалитета и ускладиштене масе.

Лешников сурлаш је најзначајнија штеточина леске. Одрасли инсекти јављају се почетком маја.У фазама формирања плода женке лешниковог сурлаша, након допунске исхране на лишћу, буше плод и полажу јаја. Након пиљења, ларве се хране језгром.

Некада се, пре десетка година, соја углавном сејала на 50 цм међуредног размака. Међутим последњих година трендови се мењају, па је тако са 50 цм ова култура почела да се сеје на 70 цм међуредног размака.

Цвекла је биљка која поправља здравље и снага је за тело. Богата је минералима, угљеним хидратима, мастима, беланчевинама, витамином Б12.

Органска ђубрива су биолошки прерађене материје биљног и животињског порекла, које повољно утичу на квалитет земљишта и развој биљака. Већи део органских ђубрива чине органске материје и минерали.

Биљка врбовица веома је цењена у народној медицини за лечење простате. У даљем тексту прочитајте о њеним лековитим својствима и начинима употребе. Употреба врбовице, лат. Епилобиум парвифлорум у лековите сврхе није дуга, тек посљедњих 30-так година. Међутим, у овом периоду показала је своје магичне моћи код лечења проблема уринарног тракта, посебно простате.

Један од проблема сваког пољопривредног произвођача, већ са првим порастом темепратура јесте одређивање колико је воћним врстама потребно воде. Како је реч о овом важном чиниоцу у воћарској производњи битно је да у правом тренутку биљке добију потребну количину воде.

Малина је врста јагодичастог воћа која је последњих година постала веома популарна у воћарској производњи код нас. Поред некултивисане малине која се могла наћи углавном у планинским крајевима, код нас су се током двадесетог века „одомаћиле“ култивисане сорте, које су и дан-данас актуелне: виламет, микер, херитејџ и друге.

Осим лековитих својстава зова има и веома важну улогу у сеоским домаћинствима. Она својим мирисом тера мишеве и пацове, а користи се и за припрему препарата против биљних штеточина.

Повртари који су посадили ову културу, имају добар принос и запазили су шта се дешава на локалном тржишту, по свој прилици, моћи ће ДОБРО додатно да зараде.

Без овог зачина готово је немогуће замислити укусан, домаћи колач или вариво са доста меса карактеристично за зимски период. Поред наведеног ова биљка поседује бројна лековита својства.

Један од најпопуларнијих и најромантичнијих зачина који постоји јесте цимет. Његов веома привлачан оријентални мирис употпуњује укус многих јела, међу којима су наравно и посластице. Већина употребљава цимет за припрему својих кулинарских ремек-дела, мада је мало оних који знају какве све добробити овај зачин пружа. Он помаже у губљењу вишка килограма, па се слободно може сврстати у природно сред

Смоква је медитеранска врста воћа и поријеклом је из топлијих крајева. Ријетка је врста, а при узгоју се користе врло мале количине пестицида. У континенталним климатским приликама смоква није особито угрожена нападом болести јер сух зрак и дуге љетне суше не погодују развоју болести.