Batat se, zbog izvanrednog ukusa i lekovitih svojstava, sadi sve masovnije, zbog izuzetnih hranljivih i lekovitih svojstava koje ovaj krompir ima, preporučuje se u ishrani bar dva puta nedeljno.

Batat potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja skoro 5.000 godina, ali je rasprostranjen na svim kontinentima, a od pre nekoliko godina ova višegodišnja tropska biljka stidljivo se proizvodi i kod nas. Čuveni trkač Jusein Bolt se kune u njega - koristi ga od detinjstva kuvanog, pečenog, prženog, u čorbi, kao prilog ili glavno jelo. U pitanju je batat, sve češći sastojak na domaćim trpezama, ali i sve češći proizvod na srpskim njivama.

Oni koju se bave gajenjem nečega što nije najbolje poznato u Srbiji tvrde da se od ove krtole može zaraditi i do 10.000 evra po hektaru, a to što je sve traženiji, a još nedovoljno rasprostranjen na tržištu još je jedna stvar koja mu na našem podneblju ide u prilog. Goran Mitrović, mali proizvođač iz Mačve, objašnjava da beli batat daje najveći prinos, da je ljubičasti na glasu kao najzdraviji, ali da je u Srbiji najpopularniji narandžasti batat. Ovaj krompir može da izdrži temperature iznad 50 stepeni celzijusovih, ali mu zato minus uopšte ne prija. Otporan je na štetočine, pa se sredstva za zaštitu praktično ne koriste, što je još jedan od razloga njegove popularnosti na tržištu - objašnjava Mitrović. Ukus mu je slatkast, kremast, malo podseća na pečenu bundevu, a prepun je vitamina i minerala. 

Batat se vadi kada koren dostigne više od 150 grama, što se može očekivati 100 do 130 dana nakon sadnje. Vadi se od avgusta do oktobra i važno je završiti taj posao pre mraza. Znak tehnološke zrelosti korena je beli sok koji curi iz biljke.

Jedna biljka daje do tri kilograma korena i u komercijalnoj proizvodnji prinos može biti od 20 do 50 tona po hektaru. Berba listova batata, koji su takođe jestivi, moguća je i nekoliko puta godišnje. Batat je prava nutritivna bomba: 200 grama tog nepravilnog korena sadrži istu količinu beta-karotena koliko i pet kilograma brokolija, a samo 140 grama batata namiri preporučenu dnevnu potrebu za vitaminom E.

Izvor:biznis.telegraf.rs

Gajenjem BATATA ili poznatijeg kao nutritivna bomba po hektaru možete da zaradite i do PAR HILJADA EVRA