Веће од клица, а мање од расада - Гајење микроповрћа све популарније

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Можда до сада нисте имали прилике да се сретнете са овом врстом, односно величином поврћа, али оно свакако изазива све веће интересовање код произвођача. То су заправо млади изданци поврћа већи од клица, а опет мањи од расада.

У тренутку бербе, у зависности од врсте, биљка има од 2,5 цм до 10 цм. Поред тога, ово микроповрће је идеално за гајиење и конзумирање током хладних зимских месеци.
Младо поврће има врло интензиван укус, одликује се нежношћу, сочношћу и великом количном здравих материја. У малој количини микроповрћа налази се много витамина (посебно витамина Ц, Е и К), минерала, влакана, аминокиселина, хлорофила, протеина.


Где се гаји микроповрће?
Микроповрће се узгаја на веома једноставан начин и то на прозорској дасци. Међутим, услови за клијање биљака морају бити оптимални. Најподеснији су прозори са јужне стране, који имају довољно светлости, која је неопходна за добар раст микроповрћа - до 12 сати дневног светла. Уколико су дани краћи, пожељно је да се обезбеди додатно осветљење, како се биљчице не би издуживале, биле подложне болестима и биле што квалитетније.


Које поврће се може узгајати овако?
Као микроповрће најчешће се узгајају: разне салате, крес салата, поточарка, босиљак, купусњаче, цвекла, коријандер, пшеница, матовилац, грашак, амарант, лук из семена, рукола, спанаћ, цикорија, драгољуб и друге врсте. Најукусније су купусњаче, а микроповрће црвене боје је посебно популарно међу куварима, који га користе за декорације јела.


Где се користи микроповрће?

За узгој микроповрћа можете изабрати поврће од којег се за јело користи стабиљка и лист, као на примјер код грашка, даикона (јапанска бела ротква ) или цвекле. Те биљке неће се узгајати због плода или корена већ ради малих хрскавих изданака који не само да су укусни већ и изгледом стварају гастрономски доживљај.

Салата, рукола, поточарка, крес салата идеалне су за овакав тип узгајања, могу се набавити посебни салатни миксеви са сортама које могу расти у плитким теглама. Од зачина из семена брзо расту босиљак, коријандар, горушица, а посебно ароматичан залогај добија се од сунцокрета и драгољуба.

Од чега зависи квалитет поврћа?
Од квалитета семена зависи и квалитет узгојеног микроповрћа. Семе које се користи за узгајање микроповрћа требало би да буде из органског узгоја, али може послужити и семе које није третирано хемијским средствима.

Микроповрће има од четири до 40 пута више хранива од класичног поврћа и велики утицај на излучивање отрова (пестицида, тешких метала) из организма и јачање имунитета. Због садржаја корисних материја и фантастичног укуса, све је траженије у гастрономији. Може да се узгаја само једна врста или мешавина микроповрћа.


Како се гаји микроповрће?
За узгој нам је потребна плитка посудица коју напунимо супстратом. Посудице би требало да буду дубине најмање 8 центиметара и да на дну имају рупице за дренажу (одвод сувишне воде). Супстрат треба да је одличног квалитета. Најбоље је купити супстрат намењен за узгајање расада на органски начин. Дебљина слоја супстрата креће се од 4 цм до 6 цм и зависи од величине семена. Пре сетве, супстрат је потребно залити водом.

Сетва се обавља густо, али не прегусто. Посејано семе се прекрије танким слојем супстрата, залије прскалицом и посудица се прекрију танком фолијом. Оптимална температура за клијање, ницање и узгој већине микроповрћа је око 20ºЦ. Заливање вршити прскањем, јер је семе посејано плитко и класичним заливањем би семе било или погурано у страну због наливања воде или би се спрао танак слој супстрата изнад семенке.

Фолија има улогу да задржи влажност у зони семенке и осигура боље ницање. Чим биљчице почну ницати, фолија се уклања. Даља брига се своди на редовно заливање, али не претерано, јер оно може да доведе до појаве буђи и пропадања микроповрћа.

Цели циклус узгоја микроповрћа траје 10 до 15 дана. Берба се обавља ручно уз помоћ маказа.На тај начин, путем малих количина хране наша тела доби ће много храњивих материја јер у тој фази биљке још користе енергију за раст из клице па имају високу концентрацију витамина, минерала, протеина, аминокиселина, ензима и влакана.

Izvor: agromedija.rs

Веће од клица, а мање од расада - Гајење микроповрћа све популарније

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Na području naše zemlje trenutno je u toku proizvodnja rasada paradajza, krastavaca, kupusnjača, paprike i drugog povrća.

Veoma je cenjen jer obiluje nutrijentima i ima visoku hranjivu vrednost. Dobra je zamena za meso u vreme posta jer 100g mung pasulja sadrži 25g proteina.

Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste list i koren koprive. Koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma.

Kasni ili postrni kupus dolazi na drugo mesto u plodoredu. Uspešno se gaji posle useva koji oslobađaju njivu do jula, a to su: grašak, rani krompir, luk, pšenica i ječam.

Nega rasada podrazumeva niz mera kao što su: redovno zalivanje, provetravanje, prosvetljivanje, prehrana, zaštita od štetočina i bolesti, kao i kaljenje

Лубенице се могу узгајати као ране у заштићеним гнездима, тунелима, пластеницима, и то као рана пролећна или јесења култура. За рану производњу лубеница користе се сорте стокс, мраморка и нови хибриди, које образују плодове величине 1-1,5 кг, а за јесењу све познате сорте.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета