Drvo breskve može dа porаste 2 do 5, izuzetno 9 metаrа visoko, dok prečnik krune dostiže 3 do 7m.

Breskve se gaje uglavnom u umerenom pojasu s dva tipa klime: kontinentalna klima s padavinama u periodu maj-oktobar, koje su nedovoljne u odnosu na temperature, i sredozemna klima s vlažnim zimama i toplim i suvim letima. Voda je potreb­na tokom kasnog proleća i leta jer u to vreme intenzivno rastu letorasti, plodovi i vreme je diferencijacije cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. 

Breskva se može gajiti na raznim tipovima zemljišta, pod uslovom da se za svaki tip zemljišta koristi adekvatna podloga. Što se tiče koštičavih voćnih vrsta, najbolji rezultati se postižu na dobro propustljivoj, dubokoj peskovitoj ilovači sa niskim salinitetom (nizak alkalinitet) i sa optimalnim pH vrednostima između 6 i 7.

Priprema zemljišta

Voćna stabla ne podnose slabo drenirana zemljišta, što za posledicu ima zabarivanje, zasićenost zemljištavodom, naročito u toku vegetacije. Drenaža zemljišta se može poboljšati postavljanjem drenažnih cevi ili sadnjom ’na uzdignutim lejama’. Kod drenažnog sistema cevi treba postaviti pod nagibom tako da se suvišna voda usmerava prema perforiranim cevima, a potom se gravitacionom silom odvodi od korena biljke u odvodne kanale. Ovaj postupak zahteva dobru stručno-tehničku osposobljenost, a često predstavlja i prilično skupu investiciju.

Drugi, sasvim uspešan metod, je sadnja ’na uzdignutim lejama’. Leje se uzdignu za oko 50 cm od površine zemljišta dovoljno da se masa korenovof sistema izdigne iznad nivoa podzemnih voda čime se izbegava potencijalni problem truleži korena.

Izbor podloga
Breskva se kalemi na podlogama više vrsta voća: breskve, badema, hibrida breskve i badema, šljive i kajsije. Najveća srodnost postoji s podlogom breskve. Izbor podloge koja je manje srodna s breskvom opravdana je samo onda kada u zemljištu ima više aktivnog kreča ili je zemljište zbijeno, teško i vlažno kao i onda kada se breskvik podiže na parceli gde je prethodno bio zasad breskve na podlozi vinogradarske breskve. Kod nas se kao generativna podloga za breskve najviše upotrebljavaju sejanci vino­gradarske breskve. Od vegetativnih podloga, vrlo se dobro pokazala podloga hibrid breskve i badema (GF 667). Pogodna je i podloga Damas 1869 (hibrid Prunus domestica i Prunus spinosa).

Izbor uzgojnog oblika breskve
U proizvodnji bresaka primenjuju se sledeći uzgojni oblici: vaza, pravilna i nepravilna palmeta s kosim granama, a u novije vreme slobodna i poluslobodna palmeta. U zasadima gustog sklopa na slabo bujnoj podlozi (Damas, 1869) primenjuju se uzgojni oblik vretenast žbun i vitko vreteno. Preporučuje se poluslobodni uzgojni oblik, bez ar­mature jer tada voćka ranije stupa u rodnost, veći je prinos u prvim godinama, manji troškovi investicionog ulaganja i troškovi proizvodnje. Uzgojni oblik poluslobodne palmete ubraja se u špalirne uzgojne oblike. Taj uzgojni oblik razvija skeletne grane u vertikalnom špaliru, što omogućava uspešniju primenu mehanizacije za agrotehniku i pomotehniku (rasipanje đubriva, zaštitu, rezidbu, berbu i transport voća). Omogućava da svi delovi krošnje budu bolje izloženi sunčevom zračenju, a time i bolje zrenje i bolju obojenost plodova.

Skelet krošnje sastoji se od središnje grane produžnice i bočnih koso smeštenih skeletnih grana. Broj etaža (može ih biti 5 - 7) i razmak među njima nije tačno određen. Postizanje kosog položaja skeletnih grana postiže se rezidbom na zrelo i u zeleno. Kod tog uzgojnog oblika jednogodišnje sadnice se ne skraćuju, nego se koriste prevremene grančice duž središnje ose sadnice. Time se omogućava rod već u drugoj godini nakon sadnje. Visina produžnice se nakon oblikovanja uzgojnog oblika zaustavlja na 3,5 m visine. Sadnica za taj uzgojni oblik mora imati dobro raz­vijen korenov sistem, mora biti jaka, velika i dobro obrasla prevremenim grančicama.

Vreme i tehnika sadnje breskve
Sadnja se obavlja u rano proleće ili u jesen. Iskopaju se rupe široke i duboke tek toliko da se sadnica može postaviti u nju. Koren se prekrije zemljom koja se dobro nagazi, doda se stajsko đubrivo (najbolje goveđe ili ovčje), zatim opet sloj zemlje i obilno se zalije. Sadnicu je potrebno privezati za kolac da bude stabilnija.

Đubrenje breskve
Najvažniji hranjivi elementi za ishranu breskve su azot, fosfor i kalijum. Tim hranivima zemljište mora biti dobro obezbeđeno, kako bi zasad dao visoku i stabilnu proizvodnju.

Azot je važan element i dodaje se u proleće u dva navrata, u vreme intenzivnog rasta letorasta i plodova. Kasno unošenje azota u zemljište nepovoljno bi se odrazilo na razvoj voćke zbog produžene vegetacije i nepotpunog dozrevanja letorasta koje bi tokom jače zime stradale od mraza.

Fosfor je element koji posebno utiče na diferencijaciju (formiranje) cvetnih pupoljaka, zametanje, dozrevanje i kvalitet plodova.

Kalijum je element koji posebno utiče na razvoj ploda i semena, na zrenje plodova, obojenost i čvrstoću mesa ploda. Takođe, sla­bo je pokretan u zemljištu pa se dodaje na isti način i u isto vreme kao i fosfor.

Preporučene orjentacione količine đubriva koje se dodaju u zemljište:

Nakon sadnje u proleće 0,20 kg KAN-a po sadnici i to u dva na­vrata;

- u proleće druge godine nakon sadnje 0,30 kg KAN-a po sadnici u dva navrata;
- u jesen druge godine nakon sadnje 0,60 kg po sadnici NPK đubriva voćarske formulacije (5:20:30, 7:14:21 i si.);
- u proleće treće godine 0,50 kg KAN-a po voćki, takođe u dva navrata;
- u jesen treće godine nakon sadnje 1 kg po voćki NPK đubriva voćarske formulacije.
Nakon toga svake godine se u jesen đubri sa 700 kg/ha NPK đubriva i u proleće 400 kg/ha KAN-a i to u dva navrata. Prva količina od 200 kg dodaje se pre početka vegetacije, a druga od 200 kg nakon cvetanja.

Izvor:agroklub.rs

Agroekološki uslovi za gajenje breskve