KOZARSTVO

Mursijsko – granadska rasa koza preneta je u Ameriku sa iseljenicima u 16. i 17. veku.Ovo je vodeća rasa za proizvodnju mleka u Španiji, kako po brojnosti tako i po proizvodnji. Procenjuje se da danas u Španiji ima oko 500.000 koza ove rase.

Postoji svega nekoliko bolesti koje mogu ozbiljno da ugroze celo stado, a jedna od njih je virusni artritis-encefalitis (VAE) koza.

Nakon jarenja, koza počinje da liže svoje jare i na taj način skida ostatke plodovih ovojnica sa njega.

Ishrana jarčeva u toku godine, kada se ne pripuštaju na koze, bazira se na obroku koji je jednak onome koje dobijaju koze u toku prvog perioda bremenitosti.

Koze mogu da konzumiraju gotovo svaku zelenu biljku koja raste u našim uslovima.

Togenburška koza je posle sanske najvažnija pasmina koza u Švajcarskoj.

Skoro sve koze se rode sa rogovima, ali se većini koza (osim pigmejskih), u ranom uzrastu, odsecaju rogovi radi zaštite koza i ljudi.

Све мање је радне снаге и потребно је да се код коза мужа обави уз помоћ апарата за мужу.

Козје млеко – Козе се углавном сматрају млечним животињама, јер је млеко њихов главни производ, ако не и једини. Постоје битне разлике међу козама у погледу количине и квалитета млека.

Срећа је домаћина када дођу на свет али јарад захтевају негу од првог сата по рођењу.

Козарство је грана сточарства која може многима донети сталан приход, како од продаје млека, сира тако и меса.

Нубијска коза припада групи млечних раса коза. Порекло води из Нубије, Етиопије, а узгаја се углавном у Египту, Етиопији и Јужној Африци. Нубијска раса је у великом броју заступљена у земљама Западне Европе.

Рогове је најбоље уклонити јарићима у старости од 7 до 14 дана, и то искључиво применом рогопалера (термокаутера), односно помоћу топлоте.

Посао муже треба да се обави за сат и по и тај посао ради један човек. У складу са овим потребама постоје различити типови измузишта: измузиште укосо-рибља кост, паралел измузиште, ротационо и тунел измузиште.