STOČARSTVO

Telad su jeftinija na području Užica, a skuplja na području Kragujevca. Na pojedinim prodajnim i otkupnim mestima nastavljen je rast cena jagnjadi.

Ova vrsta tova sprovodi se za vreme sisanja jagnjadi u periodu od 90 do 120 dana i predstavlja najintenzivniju vrstu tova u ovčarskoj proizvodnji.

Mlečne žlezde (glandulae lactiferae) predstavljaju modifikovane kožne žlezde, ali su po svojoj funkciji tako usko povezane sa polnim organima da ih možemo smatrati njihovim akcesornim delovima.

Nastao je pre oko tri hiljade godina na teritoriji današnjeg Turkmenistana. Rasa je poznata po brzini i izdržljivosti.

Pojavljuje se u tri tipa boja. Prvi tip je crvenkasto smeđa do boja čokolade. Drugi tip je svetlo smeđi s tamnim pegama i treći ili šumski tip sa sivo smeđom bojom dlake.

Najloni (strune) predstavljaju vezu između štapa i udice. Dobar najlon je vrlo značajan za uspešan ribolov, a naročito kod pecanja kapitalnih primeraka.

Mašinica je svakako deo opreme bez koga je ozbiljniji ribolov nezamisliv i predstavlja, pored ribolovačkog štapa, jedan od najskupljih delova opreme.

Ovo je najznačajnija riba u sportskom ribolovu varaličarenjem.

Linjak je u Srbiji riba koja je trajno zaštićena lovostajem, nije dozvoljen njegov ribolov i nošenje kući. Linjak je poznat i pod latinskim imenom Tinca tinca.

Kašmirska koza ili pašmina je grupa azijskih rasa koza koje se prvenstveno uzgajaju za proizvodnju kašmirskih vlakana.

Samo crni orao može da napadne ovu vrstu na visokim planinama; a može i da otera mladunče u provaliju.

Konji imaju mali želudac i to jedan, za razliku od krava koje imaju dva želuca. Konji jedu, grickaju travu, žvaću je, gutaju, a onda vare i izbacuju je malo po malo u vidu balege.

Kroz istoriju bili su poznati po svojoj hrabrosti kao ratni konji, i plemstvo ih je cenilo. Španska vlada je ovu pasminu koristila kao diplomatsko oružje, i kraljevi širom Evrope jahali su i posedovali španske konje. Tokom 19. veka, rat, bolesti i ukrštanje su dramatično smanjili veličinu krda, i uprkos izvesnom oporavku u kasnom 19. veku, trend se nastavio i početkom 20. veka.

Najveći broj sportskih i radnih konja, kao i onih koje vlasnici drže samo da bi uživali u njima, žive u štalama, što znači da su primorani na praktično stalan boravak u istom, ograničenom prostoru.