STOČARSTVO

Код оваца бреманитост траје најчешће 150 дана, како се приближава јањење плод све више расте, јањење траје углавном од 14 до 40 минута и то ноћу, у случају компликација вријеме јањења се продужује.

Ћурке у двориштима домаћинстава у нашим селима данас ретко виђамо. А некада…

Рандман риба економски је фактор чија је вредност значајна код свих технолошких операција везаних за прераду рибе. Исказује се као однос примарно обрађеног трупа у односу на масу трупа живе рибе и значајно је повољнији од рандмана код осталих врста животиња. Од њега директно зависи економичност производње и неоправдано је занемарен као параметар у разним истраживањима.

У Србији се риба гаји у 15.000 хектара рибњака и у овој грани је запослено око 1.850 радника. Две трећине потреба за рибом Србија мора да увози. Док се у Европи просечно по станвовнику троши 21,4 килограма рибе у Србији је то између пет и седам килограма. Производња рибе профитабилна делатност за коју нема интересовања

Козарство је последњих година у Србији и у региону постало веома исплатив бизнис, са захтевним тржиштем и стабилним приходима. Али то је уједно и дугорочна инвестиција која се неће исплатити преко ноћи. Потребно је доста времена, знања и умећа да посао постане профитабилан - неопходно је савладати теоријско и практично знање о врстама коза, исхрани, чувању, нези и здравственој заштити коза.

Надун, је једна од најчешћих болести товне јагњади, а настаје као последица задржавања и нагомилавања гасова у бурагу. Надутост односно надун бурага – преджелуца, обољење је брзог тока, па стога захтева брзу и спретну стручну интервенцију, а оклевање, или пак закашњење у терапији може да има за последицу и смртни исход.

Некада једна од најзаступљенијих домаћих свиња и окосница развоја сточарске производње на овим просторима –мангулица, поново се вратила у оборе српских домаћина. Један од њих је и Миленко Миле Плавшић из Ковиља. Он је од малих ногу дружбовао са „чупавим свињама“, како су је некада звали сточари.

Уколико за инкубацију јаја обезбедимо оптималне услове можемо очекивати задовољавајући проценат излежених пилића.

Да ли је исплативо гајити кои шаране? То још поуздано не зна Раде Стојиљковић, из Крагујевца. Он се у тај посао упустио тек недавно и опрезно. "Опипаће" тржиште и одлучити да ли ће узгој преселити у већи базен који већ има у селу.

Тов ћурака – У току това потребно је обезбедити одговарајуће услове у погледу подног простора, квалитета простирке, температуре, осветљења, вентилације и влажности ваздуха. У односу на пилиће, ћурићима је потребан већи простор већ самим тим што су знатно крупнији.

У Пчињском крају постоји велики број људи који има мање рибњаке и ту гаје пастрмку са мање или више знања. Међутим, да би се неко упустио у овако озбиљан посао мора најпре да познаје основне кораке за подизање рибњака, да би и само гајење пастрмке могло да буде исплативо. Дипл. инг. Дејан Спасић из ПССС саветује да је пре доношења одлуке о гајењу пастрмке у комерцијалне сврхе потребно обратити паж

Узимљавање пчела на пчеларском газдинству “Балинт” – Када радите са великим бројем кошница углавном вам је највећи проблем недостатак времена.

Предуслов за правилно коња је добро познавање анатомских специфичности органа за варење ове врсте животиња. Коњи имају релативно мали желудац чији капацитет не прелази 7 до 8 одсто укупне запремине гастроинтестиналног тракта, што је у поређењу са 60 до 70 одсто код паса и мачака више него мало.

Вештачки начин осемењивања, како тврди стручњак за сточарство из ПССС Крагујевац Горан Јоксић, не би требало примењивати. Наиме, тада се добија неконтролисана оплодња јајних ћелија, тј. може да дође до претераног броја јагњади.