VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

Купине су врло толерантне биљке кад је реч о месту и условима садње. Ипак, сорте без трња захтевније су од својих бодљикавих рођака. Посадите их на влажно и добро дренирано земљиште на осунчаном месту.

У Аустралији су направљене две варијанте јагода које имају укус као ананас и жвакаћа гума. Жељено воће се укршта с јагодама, а резултате треба чекати и неколико година.

Рогач је све популарнија биљка, нарочито код поборника здравије исхране. Због важних нутритивних састојака, приступачне цене, као и свог специфичног укуса, махуне ове биљке, најчешће у самлевеном облику, све чешће постају састојак многих рецепата.

Биљка гоџи потиче са Тибета (Лyциум барбарум) и сматра се леком и храном за дуговечност. У медицини је називају и црвени дијамант, јер се сматра да је природна помоћ за ревитализацију општег стања здравља организма: олакшава болно стања зглобова, штити јетру и срце, опушта крвне судове,смањује крвни притисак, решава проблем увећања простате, побољшава вид и смањује сенилност код старијих особа.

Откривена су два штетна вируса на цитрусима у Турској, а прете и свим осталим медитеранским земљама где се узгајају агруми.

Оштећене, мртве и болесне гране би требало орезати са смокве када год их пронађете. У овом чланку вам доносимо основне технике одржавања смокве резидбом које су сличне као и код осталог воћа. Међутим, поред тога постоје и специфична упутства која се односе искључиво на смокву, а које треба примењивати у првих неколико година.

Мушмулу је први описао грчки ботаничар Теофрастус на прелазу из старе у нову еру. Она припада јабучастим воћним врстама. Ботанички гледано, ова врста је између глога и крушке. То је стара воћна врста која није заступљена у производним засадима и на већим површинама. Углавном се може наћи као спорадична воћка у аматерским засадима или на окућницама.

Трњина је биљка чију лековитост народна медицина познаје од давнина. У лековите сврхе користе се сви делови трњине: корен, кора, цвет, листови и плодови. Постоје докази да се користила у исхрани још у каменом добу, а била је редовна на трпезама старе Грчке и старог Рима.

Орах је високо растуће дрво које даје јестиве плодове ораха и уља са високом нутритивном вредношћу за исхрану људи, дивљих и домаћих животиња. Цели плодови су корисни као лековите вермифуге у тинктури алкохола или сирћета.

Створена је укрштањем сорти Мамутова (Реа'с Маммотх) и Лесковачка. Хибридизација је спроведена 1967. године, а за сорту је призната 1987. године.

Дугорочни циљеви оплемењивања домаће шљиве (П. доместица Л.) су стварање нових сорти прилагођених агроеколошким условима умерено-континенталне климе.

Призната је за нову сорту 1973. године. Селекционери су проф. др Петар Мишић, Војин Бугарчић, дипл. инж., и др Миломир Тешић. Родитељи су Молинг експлоит (Маллинг Еџплои) и Рубин (Рубин).

Кајсија (Прунус армениаца Л. или Армениаца вулгарис Л.) потиче из североисточне Кине, одакле се проширила даље у свет. Ста­бла кајсије доспевају у род након 3 - 4 године и на пажљиво одабраним теренима редовно рађају. Отпорнија је на биљне бо­лести и штеточине од већине других воћних врста па јој је заштита јефтинија.

Док се све друге воћне врсте орезују у периоду зимског мировања (до почетка нове вегетације), препорука стручњака је да се кајсија орезује у три наврата у време вегетације - од фазе цветања до почетка септембра.