STOČARSTVO

Мангулице су врста прасића, по врсти су јако блиски рођаци са дивљим свињама. Последњих година узгој мангулица у Србији постао је уносан посао.

Знаци болести код крмаче: крмача побаци и то најчешће за време четврте до дванаесте недеље супрасности. Често се побачај и не примети јер крмача поједе плод. Ако се опраси на време, онда обично буде мртве прасади поред живе.

Један од најисплативијих система това у говедарству јесте систем крава-теле. У Србији је све популарнији, нарочито код фармера који располажу пашњацима. Откријте које су предноси овог товног система и на чему се заснива његова исплативост.

Кавезни систем је познат од давнина у земљама Југоистичне Азије, док је у Србији овај вид аквакултуре новијег датума. Иако је тренутна производња мала, постоје велике могућности за развој ове гране рибарства.

Сува планина је необично лепа планина у југоисточној Србији, сиромашна изворима воде, по чему је и добила име. Богата је међутим разноврсним животињским светом. Поред вукова, лисица, шакала и других животиња, на овој планини сами о себи брину и ничији и опасни „дивљи“ коњи.

У народу се од давнина веровало да се ''велики кашаљ'' успешно лечи млеком магарице због чега је назван ''магарећи кашаљ''. Осим тога, млеко магарице је својим саставом слично хуманом млеку, па је коришћено у исхрани мале деце.

Интензивирањем производње у сточарству, увођењем продуктвнијих раса и применом мележења изчезло је доста аутохтоних раса и сојева стоке и живине. Драстично смањење броја оваца значајно је утицало на бројно смањење појединих раса и њихов нестанак.

Пчелињак треба заштитити од јаких ветрова и по могућности оградити га и спречити приступ домаћих и дивљих (крупних) животиња у пчелињак. Ако животиње приђу пчелињаку могу да изазову потресе кошнице, који су у хладним данима врло опасни и могу да доведу до угинућа већег или мањег броја пчела или пак целог друштва.

Узгој фазана некада је била привилегија богатих људи који су их најчешће гајили због лова али и њихове лепоте. Данас је гајење ове птице лако доступно свакоме ко би за те намене издвојио један већи део баште или окућнице.

На фармама у Холандији као простирка кравама користи се пиљевина, што се показало у пракси као продуктивно решење које би, у некој измењеној варијатни прилагођеној нашим условима, могло да се примени и на нашим фармама.

Бројне су расе оваца које се гаје у Србији. Неке имају врлину да дају више меса, неке дају више млека. Од домаћих ту су Пиротска праменка, Пиротска оплемењена док из увоза се гаје Теџел, Виртемберг.

Крајњи циљ гајења препелица је производња меса и јаја за тржиште. Добро утовљено даје квалитетно и укусно месо, које се све више тражи, како на нашем, тако и на иностраном тржишту. Препелице се, чим напуне месец дана старости, стављају у тов.

Овај стршљен је попут европског, али је другачијих боја и другачијег узорка. Кутикула је црвенкаста, са жутим пругама на леђима и жутим мрљама на глави. Они своја гнезда граде под земљом док европски гнезда граде на висини.

Куповина и узгој пилића не звучи компликовано, али почетници би требало да се придржавају неких упутстава. Потребно је знати сврху за коју желимо да их узгајамо, важна је правилна исхрана, као и довољан простор и сигурни услови.